uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

dustrijske revolucije takva praksa sankcionisana je od strane nauke
i u izvesnoj meri od strane medija.
Tokom devetnaestog veka legitimnost nasilja nad onesposobljavanim
osobama omogućena je zahvaljujući teorijama Čarlsa
Darvina i eugeničkog pokreta. Težnja da se na ljudsku vrstu primeni
Darvinova teorija evolucije, pre svega prirodna selekcija i
preživljavanje najjačih, iznedrila je eugenički pokret. Zabrinuti
zbog „rasne degeneracije“, pripadnici/e tog pokreta održavali su
tradicionalne strahove da onesposobljavane osobe predstavljaju
ozbiljnu pretnju britanskom i evropskom društvu. Zacrtali su da
treba da osiguraju budućnost čovečanstva sprečavanjem razmnožavanja
„defektnih“ sterilizacijom i segregacijom.
Ideali eugenike dostigli su logičan ishod tokom rata 1939-
1945. Nemačka Nacistička partija odgovorna je za sistematsko
ubijanje ogromnog broja 80.000–100.000 onesposobljavanih
osoba. Iako je sa užasima nemačkih logora smrti okončano
otvoreno proganjanje onesposobljavanih osoba u Evropi, i dalje
postoji prećutna saglasnost sa tim idejama među nekim slojevima
britanskog stanovništva - ne samo među pristalicama ekstremnih
organizacija poput Nacionalnog fronta i Britanskog pokreta.
Ispitivanje ljudskog fetusa zvanično je odobreno od strane
Parlamenta, što je delimično opravdano mogućnošću da se spreči
rađanje onesposobljavane dece. Žene u Britaniji legalno mogu da
izvrše abortus nakon dvadeset četvrte nedelje, kada je abortus
neonesposobljavane dece ilegalan, ukoliko postoji „rizik“ da će
nerođeno dete biti „ozbiljno hendikepirano“, iako se retko definiše
šta znači „ozbiljno hendikepirano“. Mada ovde ne treba da
otvaramo debatu oko abortusa, ova anomalija jasno pokazuje do
53