uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

‘sweatshop’ (Miller 2002).
Da bi pokret za prava onesposobljavanih osoba izrodio
neku takvu jednostavnu, zaraznu poruku za ukidanje diskriminacije
onesposobljavanih osoba, potrebna mu je podrška i uključenost
što je moguće više različitih grupa i organizacija. Izazov koji
se pred pokret postavlja jeste kako stvoriti novi odnos između
onesposobljavanih osoba i drugih grupa. Dobrotvorne organizacije
koje se bave onesposobljavanim osobama i odeljenja u vladi treba
da budu spremniji na to da njihove resurse i mreže koriste male
grupe ljudi koji rade u grupama, a druge grupe treba da budu
voljne da se tim mrežama priključe kako bi one imale efekta.
Zašto bi drugi ljudi želeli da se uključe i restrukturiraju
svoje odnose kako bi obuhvatili onesposobljavane osobe Pa, kao
što smo to rekli u prethodna dva poglavlja, verujemo da svako ima
dugoročni interes za ukidanje diskriminatornih i negativnih stavova
prema onesposobljavanim osobama koji ih sprečavaju da u društvu
igraju što je moguće važniju ulogu. Ali, sve dok se taj podsticaj
slabo razume i ostaje izvan glavnih društvenih tokova, vlada i
drugi veliki igrači mogu da priskoče u pomoć koristeći svoju postojeću
finansijsku moć i da utiču na nove odnose.
Posle velikog pritiska s njihove strane, Odeljenje za rad i
penzije sada uključuje onesposobljavane osobe u prikazima koji se
koriste u svim vladinim reklamnim porukama. Možda niste primetili,
u tome je svakako i deo poente. Ali, skrivena dobrobit je
angažovanje marketinških agencija koje rade kampanje za sve, počev
od borbe protiv zloupotrebe socijalnih davanja do toga da svako
„uradi svoj deo” u zaštiti životne sredine, na pitanjima kako se
onesposobljavane osobe predstavljaju. Ne fokusirajući se samo na
211