uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

– izboru teme, konteksta, perspektive izvora, aktera i žanra
– načinu obrade sadržaja.
Na nivou stavova, tragom analize prof. Barnsa, osobe sa
oštećenjima u štampanim medijima u Srbiji i dalje se prikazuju:
• kao jadne, nesrećne osobe koje treba sažaljevati, i stoga
su predmet dobročinstva, milosrđa i nasilja, neophodna
im je pomoć drugih, terapija i (iz)lečenje (najčešći
stereotip)
• kao greška prirode, ili kao da je bolest, odnosno
oštećenje, kazna za njihov ili tuđi greh
• kao potomci slavnih ljudi sa sličnim iskustvom
• seksualno abnormalna ili aseksualna bića
• da uprkos oštećenju, uspevaju isto što i osobe koje ga
nemaju, čak i više od njih (fenomen superbogalja), ali
• da ne mogu samostalno da donose odluke i upravljaju
svojim postupcima i zato se društvu upućuje apel za
pomoć, solidarnost, prilagođavanja (takođe često) (Ružičić-Novković
2012)
Razlog zbog koga objavljujemo ovo istraživanje na
srpskom jeziku jeste potvrđivanje stavova iz analize medijskog
materijala na engleskom jeziku osamdesetih i devedesetih godina
prošlog veka u analizi štampanih medija u Srbiji, uz srodničku
identifikaciju savremenika sa slavnim ljudima iz prošlosti koji su
imali ista oštećenja (npr. Homerovi sinovi).
Po prof. Barnsu (str. 86-87):
Jedino rešenje koje uliva nadu u uspeh jeste da sve
medijske organizacije obezbede tu vrstu informacija i slike koje,
kao prvo, prepoznaju i bave se složenošću iskustva kroz koje
7