uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

kog stepena britansko društvo nipodaštava onesposobljavane
osobe. Takođe, uobičajena je pojava, mada se o tome veoma retko
govori otvoreno, da lekari/ke, uz saglasnost roditelja, dopuste da
izrazito „defektne“ bebe umru ukoliko je oštećenje neočekivano.
Slučajevi napuštanja onesposobljavane dece od strane roditelja
mnogo su češći nego kod njihovih vršnjaka koji nemaju oštećenja,
ređi su slučajevi njihovog usvajanja i učestaliji su primeri njihovog
fizičkog i seksualnog zlostavljanja 32 . Odsustvo punog opsega
uloga onesposobljavanih osoba u književnosti i drugim medijima
snažno utiče na jačanje stereotipnog uverenja da oni nisu sposobni
da se brinu o sebi, te su stoga više podvrgnuti nasilju. Štaviše,
predstavljanje onesposobljavanih osoba kao žrtava nasilja
uobičajeno je u filmovima i na televiziji. Holivudski klasici „Žena
u kavezu“ i „Šta se dogodilo sa bebi Džejn“ predstavljaju dobre
primere. U „Ženi u kavezu“ Oliviju de Hevilend, korisnicu kolica,
zarobila je u liftu banda mladih huligana dok su joj pretresali stan.
U drugom filmu, Džoan Kroford (koja takođe koristi kolica) u
potpunoj je nemilosti svoje ubilački nastrojene sestre, Bet Dejvis.
Još jedan poznat primer je „Čekaj do mraka“ u kome slepa žena
koju igra Odri Hepbern uspeva da nadmudri grupu delinkvenata,
ali tek nakon što su je potpuno izmučili tražeći drogu u njenoj
kući. U komediji „Vruća sedla“, hvaljenoj od strane kritike,
onesposobljavani lik Mungo stavljen je u lance, i povremeno
bičevan. Istraživanja televizijskog filmskog programa pokazala su
da je tri puta veća verovatnoća da će onesposobljavana osoba do
kraja filma biti mrtva nego kad se radi o neonesposobljavanoj
32 Za opširniju raspravu o istoriji onesposobljavanih osoba kao predmeta nasilja,
autor upućuje na Barnes (1991): Chapter 2, ili Morris (1991): Chapter 2.
54