uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima

drugu – ali uz sve to ne gube svoj posebni identitet i praksu.”
(Galison 1997)
Drugi način da to kažemo mogao bi biti da uporedimo zonu
trgovine sa džez orkestrom: „Svi članovi/ce su stručni u svojoj
oblasti, ali moraju biti sposobni da se povezuju jedni s drugima i s
kontekstom u kojem se nalaze… treba da budu sposobni da uzimaju
jedni od drugih i da dalje razvijaju rad. Zbir je veći od delova
i ceo proces je pre generativan nego pasivan.” (Chesterman,
Danny-Horne, Matthew 2002)
Transparentne su
Najefikasnije zone trgovine otvorene su; njihove osnovne
postavke su poštenje i otvorena komunikacija. Mada može da bude
praktičnih ograničenja oko toga s kojim brojem aktera/ki mogu da
se održavaju odnosi, drugi ljudi bi trebalo da mogu da pogledaju i
ponude nove ideje. To ne treba da bude klub.
Podstiču i olakšavaju neformalnost
Činjenica je da dobre zone trgovine poseduju element
neformalnosti. Kako to Suzan Skot-Parker kaže: „Mala priča može
da vodi velikoj”, tako prijateljstvo može da bude najbolje mazivo
za trgovinu koje postoji.
To znači stvaranje uslova koji omogućavaju učesnicima/ama
da saznaju stvari o ljudima koje nemaju veze sa
primarnim razlogom njihovog okupljanja u trgovinskoj zoni.
171