Treci broj - sic

More documents

Recommendations

Info

116 Za kulturne politike: p(r)omen(a)? Reportaà iz Novog Sada o kulturnom stanju Bojan Krivokapi} Festivalizacija, komercijalizacija i monopolizacija kulture postale su našom zbiljom. U nekada (pro)zvanom Gradu kulture (Novi Sad), ista je postala polje za malverzacije i manipulacije, politi~ke mulja~ine i partijske spla~ine. Uvodne napomene i klju~ne re~i - uputstva za lakše povezivanje i razumevanje zabeleàka koje slede Tekstovi koji slede, svi nevelikog obima i sa razlikama u stilu, nastali su u proteklih nekoliko meseci, inspirisani pra}enjem stanja u kojem se našla nezavisna kulturna i umetni~ka scena u Novom Sadu (pre svega, ali svakako i u Vojvodini, pa i u Srbiji), ali i li~nim u~eš}em u aktivnostima Nezavisne inicijative „Za kulturne politike – politika kulture”. Nakon duèg dvoumljenja da li sve tekstove preto~iti u jedan ili ih, uz minimalne intervencije objaviti kao takve, odlu~io sam se za ovo drugo, veruju}i da oni, kao takvi, (do)nose jednu autenti~nu i specifi~nu pri~u o problemima do kojih (do)vodi odsustvo jasno definisanih kulturnih politika, odsustvo strategija razvoja kulture i planiranja u kulturi. Za neupu}ene, a èljne (sa)znanja: U Republici Srbiji postoje: Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Gradske uprave za kulturu. Svi oni raspolaù sredstvima iz Budèta i ista raspore|uju (po konkursima i na druge na~ine). Konkursi se raspisuju jednom do dva puta godišnje. Neretko rezultati istih kasne od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a i kada se do njih do|e (uglavnom preko medija), ostaje nejasno po kojim kriterijumima su sredstva dodeljena (ili nisu), šta su i da li postoje prioriteti pri (ras)podeli sredstava... U svim tim telima/organima zaduènim za kulturu postoje nadle`ni/e za odre|ena pitanja, polja, sektore, sa svojim pomo}nicima i pomo}nicama. U Repubici Srbiji je na vlasti Demokratska stranka (DS), ~iji je predsednik i predsednik dràve (Boris Tadi}). O tome šta je ova stranka bila oko Petog oktobra, a šta poslednjih godina – napisano je, bezmalo, na stotine stranica. Izneverena o~ekivanja, prevareni glasa~i... Tre}i sektor u kulturi ~ine: nevladine organizacije, udruènja gra|ana i pojedinci i pojedinke (umetnici/e, nezavisni/e intelektualci/ke, teoreti~ari/ke). Svi oni, predlozima svojih projekata, konkurišu kod kod pomenutih tela/organa, preko pomenutih konkursa. Tre}i sektor je po svojoj definiciji neprofitabilan, za razliku od pojedinih festivala ili manifestacija, koje se i javno izjašnjavaju kao profitabilne. Problem nastaje kad se za te profitabilne manifestacije odvajaju sredstva iz budèta, koja su namenjena za savremenu kulturnu i umetn~ku produkciju. Tako se doga|a da jedan muzi~ki festival, jedan pozorišni festival i jedan filmski festival, zapravo, vodi ista organizacija, isti tim, i time doprinosi monopolizaciji i centralizaciji kulture. Vlast, me|utim, u tome ne vidi nikakav problem. Po principu – moè nam/im se, preko tog problema se redovno prelazi, on se zaobilazi ili negira. Ili se daju komentari tipa: pa to je najve}i muzi~ki festival, on okuplja mlade iz cele Evrope, to je naš brend! Postavlja se pitanje: da li nešto što je (turisti~ki) brend treba sasvim da uništi savremenu kulturnu i umetni~ku produkciju grada i pokrajine u kojima se dešava? Ujedinjenje: platforma kao inicijativa, solidarnost kao nepristajanje Oni najuporniji su, u poslednjih nekoliko meseci, mogli primetiti da se na novosadskoj i vojvo|anskoj kulturnoj i umetni~koj sceni doga|aju razna previranja, razmimoilaènja, ostavke i ponovna spajanja. Sve je po~elo kada je krajem juna (2009) gradona~elnik Novog Sada (Igor Pavli~i}, DS) izjavio na Radiju 021: “Moramo da se jednom odlu~imo da je nešto od interesa za grad ili nije! Za kulturu izdvajamo više od 900 miliona dinara i smatramo da Egzit spram rezultata koje postiè zasluùje dobar deo tog novca. Masa poslovnog prostora se izdaje bez nadoknade, razna udruènja i razne art klinike, a pitanje je rezultata i šta grad ima od toga.” Zapravo, to je bio okida~. Jer, sve je, da se razumemo, po~elo mnogo ranije. Obi~no gra|anstvo, narod, sve te tralalarije nisu baš mnogo zanimale, jer oni sad tu nešto drve o kulturi, a narod ostaje bez posla, postaje gladan. Ne treba da ~udi ili brine taj stav raje – jer je ta ista u proteklih petnaestak, dvadesetak godina – toliko zaglupljivana, da više ne razbira gotovo ništa. Sem omiljenih fraza i floskula – koje drve svakodnevno i celodnevno, što iz šarenih kutija, što iz šarene štampe. A do~im je nešto na televizoru ili u novinama – u to se ne sumnja. Elem, tako se novosadsko (pre svega, ali dakako i vojvo|ansko) takozvano i samozvano gra|anstvo nije mnogo uzbudilo oko krize u kulturi njihovog/svog Grada i Pokrajine. A kriza je golema. Kriminal u kulturi, korupcija u kulturi, kulturna mafija... I sve to nije tako lako objasniti (a mo`da i jeste), jer je sve to posledica nepostojanja (adekvatnih) kulturnih politika (a mo`da i nikakvih), odsustva (jasnih) strategija razvoja kulture, uspostavljanja prioriteta u kulturi... A i kako da se uspostavi sve to – kad je kola~ mali – slabo }e se ko omastiti, ili osladiti, svejedno je. Neko svakako ho}e. Tog jula (2009) okupila se grupa ljudi u kulturi i za kulturu, umetnika/ca, teoreti~ara/ki, aktivista/ca, predstavnika/ca raznih udruènja, esnafa, organizacija koje deluju u sferi kulture i umetnosti – rešivši da }e dati sve od sebe da se svim tim (dobroustoli~enim)
svinjarijama stane na put. I nisu to neki tek tako ljudi, besposli~ari, dokondìje, lelemudi (kakvim su ih odmah oni za to spremni prozvali). Bar ne ve}ina. Tu su imena poput filmskog reìsera @elimira @ilnika, kompozitora Borisa Kova~a, vizuelnog umetnika Nikole Dàfa, multimedijalne umetnice Ivane In|in, Umetni~ke grupe „Baza”, te organizacije kao što su: Art klinika - utopisti~ki projekat grupe gra|ana pri Multimedijalnom centru Led art, koja je zapo~ela svoje delovanje krajem 2002. u Novom Sadu, kao odgovor na “bolesno društvo u kojem ìvimo”, s uverenjem da umetnost moè da le~i i menja svet, Centar za nove medije kuda.org - organizacija koja od osnivanja 2000. godine okuplja umetnike/ce, teoreti~are/ke, medijske aktiviste/ice, istraìva~e/ice i široku publiku na polju informacijskih i komunikacijskih tehnologija (ICT - Information and Communication Technologies), na polju istraìvanja novih kulturnih odnosa, savremene umetni~ke prakse i društvenih tema. Centar za nove medije kuda.org otvara prostor za kulturu dijaloga, alternativne metode obrazovanja i istraìvanja. Društvena pitanja, promocija savremene umetnosti, medijska kultura, nove tehnologije umetnost, princip Open Source i Free Software su oblasti kojima se kuda.org bavi. Tako|e, bitan deo rada Centra_kuda.org je i analiza društvenog, kulturnog i intelektualnog nasle|a bivše Jugoslavije, Vojvodine i Novog Sada u periodu od 1950-ih do 1980-ih godina, kroz projekte „Trajni ~as umetnosti”, „Medijska ontologija” i „Politi~ke prakse (post-) jugoslovenske umetnosti”, Savez Udruènja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) - umetni~ko udruènje koje okuplja 400 profesionalnih likovnih stvaralaca: slikara/ki, grafi~ara/ki i vajara/ki s podru~ja Vojvodine. Po~ela je s radom 1969. godine. Program Udruènja je da organizuje likovne stvaraoce i da afirmiše njihovo stvaralaštvo, što se uspešno realizuje preko Galerije SULUV-a. Dobrom selekcijom izlo`bi, koja podrazumeva afirmaciju novih i predstavljanje ve} afirmisanih autora, ovaj prostor je postao izuzetni deo kulture Novog Sada i zna~ajan faktor u okviru me|unarodne razmene izlo`bi, Kamerno pozorište muzike OGLEDALO (KPMO) – koje je osnovano 1989. godine, a registrovano 1994. i bavi se: produkcijom i distribucijom savremenih scenskih projekata (pozorišne predstave, performansi, koncerti, hepeninzi); edukacijom u oblasti savremenih izvo|a~kih umetnosti i medija (radionice, tribine, predavanja, kampovi, programi razmene...), istraìvanjem u oblasti umetni~ke pedagogije i umetni~kim aktivizmom. Edukativne programe KPMO je poha|alo preko 2000 osoba. Najva`niji projekti: me|unarodne manifestacije: OGLEDALIZACIJA, INTERZONE, DA- NUBE EXPRESS , ULAZNA VRATA, ART AKT i ART TERAPIJA; MALI @ENSKI PROJEKAT, JEDRO, LICE NA METAR; 18 predstava za decu, mlade i odrasle; 5 likovno-muzi~ko-scenskih dela; preko 80 ambijentalnih umetni~kih akcija; 12 projekata razmene mladih umetnika/ca. Pozorište od svog osnivanja nema stalanprostor. Selilo se 30 puta (!), @enske studije i istraìvanja (@SI) - Udruènje gra|ana ènske studije i istraìvanja (@SI) u Novom Sadu su po~ele rad februara 1997. kao alternativni, interdisciplinarni, visokoškolski obrazovni program namenjen onima koje èle više da doznaju o pitanjima društvene uslovljenosti rodnosti kod nas i u svetu. @SI svoj program odre|uju u regionu, u kontekstu višekulturne, višenacionalne, višekonfesionalne Vojvodine. U tom smislu je cilj @SI da obrazuje ène i muškarce kako bi bolje razumeli sadašnju podelu prema polu u domenu obrazovanja, nauke, umetnosti, religije, tehnologije i drugih oblika svakodnevnog ìvota. Teorijski pristup je interdisciplinaran, metode alternativne akademskim, a ste~eno obrazovanje u funkciji aktivne primene u ìvotu, radu i daljem samostalnom istraìva~kom interesovanju. Strukturu @SI ~ine 4 jedinice: edukativna (predavanja, radionice, diskusione tribine), istraìva~ka (razli~iti projekti na kojima obavezno sara|uju studentkinje i studenti), izdava~ka i dokumentacionoinformaciona (biblioteka, tekstoteka - na srpskom, ma|arskom, rusinskom jeziku, audioteka, fototeka, videoteka, cedeteka). Godine 2009, ènske studije i istraìvanja, i nakon mnogo<strong>broj</strong>nih apela za pomo} (pre svega Gradu Novom Sadu i Pokrajini Vojvodini) ostaju bez prostora za rad (!), Me|unarodni festival Aktuelne muzike Interzone – nastao 1997. godine neguju}i koncept pro- (<strong>sic</strong>!) 117
Page 1 and 2:
(sic!) âsopis za po-eti~ka istraì
Page 3 and 4:
Potreba za angaòvanoš}u knjièvno
Page 5 and 6:
1. Elvedin Nezirovi} (Mostar): Piš
Page 7 and 8:
Jasmina Bajramovi} / Dramatika svje
Page 9 and 10:
linu, 1989. godine, pokrenut }e svr
Page 11 and 12:
maštovito, secirao jednu dramati~n
Page 13 and 14:
stana kao istinskog toposa rutinira
Page 15 and 16:
obilazi vrt nakon razorne oluje, do
Page 17 and 18:
Admir Jamakovi} Interpretacija poez
Page 19 and 20:
Interpretacija: Pjesnik u prvoj str
Page 21 and 22:
„vi” ili „oni”), Machizam (
Page 23 and 24:
obnovu društva, ali da kao simbol
Page 25 and 26:
Mirnes Sokolovi} Da li se nešto u
Page 27 and 28:
orirao Benjamin. Koncept biografije
Page 29 and 30:
Demontiranje poetskokriti~kih vrhun
Page 31 and 32:
fudbal, sa socijalnim strukturama `
Page 33 and 34:
Saša Staniši} Tri mita o imigrant
Page 35 and 36:
i iz toga konstruirati ono što se
Page 37 and 38:
Edin Sal~inovi}/ Svi sveti tranzici
Page 39 and 40:
FOTO: ALMEDIN ZUKI] je u idejni zap
Page 41 and 42:
Istost, razli~itost, sli~nost U pot
Page 43 and 44:
kriva (prodiru}i u dubine teksta) v
Page 45 and 46:
Schleiermacher traì da se djelo tu
Page 47 and 48:
San o totalitetu nad fragmentima \U
Page 49 and 50:
sao na trenutak ostala zadivljena.
Page 51 and 52:
Tri skice za teku}i Potop Kulturno
Page 53 and 54:
detradicionalizacija društva mogu}
Page 55 and 56:
FOTO: ALMEDIN ZUKI] Ho}e li subjekt
Page 57 and 58:
Da li je mogu}e primijetiti radikal
Page 59:
Demontiranje poetskokriti~kih vrhun
Page 62 and 63:
62 Almir Kolar Kijevski/ Sirenski s
Page 64 and 65:
64 FOTO: ALMEDIN ZUKI] jesne pustol
Page 66 and 67: 66 Strah od stvarnosti O uobli~enju
Page 68 and 69: 68 Biti pisac u bosanskohercegova~k
Page 70 and 71: 70 Trivijalna ~udovišta postmodern
Page 72 and 73: 72 stalnog preispitivanju svojih te
Page 74 and 75: 74 Poetika kaleidoskopa u Knjizi o
Page 76 and 77: 76 jedne slike, pisac nam do~arava
Page 78 and 79: 78 Kako bismo bili pošteni i ne da
Page 80 and 81: 80 inu kolektiva). To u stvari nije
Page 82 and 83: 82 Feminizam u tranziciji O klasnim
Page 84 and 85: 84 da: „Nacionalisti~ki lideri sa
Page 86 and 87: Sr|an Mr{i} Teška industrija Jata
Page 88 and 89: 88 Vladimir Bulatovi} Pasulj Moj do
Page 90 and 91: 90 nas. Još dugo posle toga mi je
Page 92 and 93: 92 Lamija Grebo Crvene cipele Ime m
Page 94 and 95: 94 Mirnes Sokolovi} sic!iranje Demo
Page 96 and 97: 96 Snoid Osvetnik (~ikama): Auu, ~i
Page 98 and 99: 98 Hodo~aš}e Kako su Hadì Murat,
Page 100 and 101: 100 Edin Sal~inovi} Multilateralno
Page 102 and 103: 102 Bosanski jezik za po~etnike Mir
Page 104 and 105: Mirnes Sokolovi} sic!iranje 104 Dem
Page 106 and 107: 106 Antitotalitarno pismo Kadera Ab
Page 108 and 109: 108 ti ka politi~ki angaòvanom dje
Page 110 and 111: 110 formizam djela (i za to se filo
Page 112 and 113: 112 modus kojim bi se sistem koji `
Page 114 and 115: 114 Sasvim na drugom polu umjetni~k
Page 118 and 119: 118 movisanja novih muzi~kih autora
Page 120 and 121: 120 I opet nastade muk. Koliko kome
Page 122 and 123: 122 psihološki zna~aj Otpora. Za n
Page 124 and 125: 124 naziv igre se ne mijenja. Pojam
Page 126 and 127: 126 gra|ani ne djeluju nego se od n
Page 128: “Sramota što si ljudsko bi}e je
show all

Treci broj - sic

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?