You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Andrejevo telo. Bili smo smrskani i u isti mah zgnje~eni.<br />
Odmah po smrti, Andrej i ja smo shvatili da je sve ono što su nam govorili i u~ili nas<br />
o `ivotu posle smrti delimi~no ta~no. Istina je mnogo druga~ija i, vide}ete, zaprepaš}uju}a.<br />
Došli smo pred Veliku skupštinu ~uvara vremena. Dobili smo jasan zadatak: da<br />
napišemo kratku pri~u i damo je na uvid Velikom savetu ~uvara vremena. Tako sam ja<br />
napisao ovu pri~u, a Andrej svoju, koju }ete, uz malo sre}e, pro~itati jednog lepog dana.<br />
Jer, nisu li svi dani podjednako lepi i divni?!<br />
Predali smo radove i seli na neke drvene stolice. Od tada nisam video Andreja. Više<br />
ga se i ne se}am. Ne se}am se više ni sebe, ni Munje, ni mnoštva ljudi iz svoje neposredne<br />
blizine. Ne znam ni ko su mi otac i majka, sestra, drugovi... Sve je izgubilo smisao, kao da<br />
nikada nisam ni postojao.<br />
Dobio sam novi oblik i novo radno mesto. Postao sam poslanik Velike skupštine ~uvara<br />
vremena. Kona~no mogu da uti~em na sudbine drugih ljudi. Za svoju više ne marim jer<br />
sam izgubio svoj raniji identitet. Ovde svi mi, zajedno, rešavamo tu|e sudbine.<br />
Tu sam upoznao mnoštvo divnih, bivših ljudi, s kojima ~esto }askam, onako<br />
neobavezno. Jedan od njih mi je kazao da mu je krivo što za vreme svog ljudskog `ivota<br />
nije imao mo} da uti~e na svoju sudbinu. Ja sam ga pogledao odsutnim i tupim pogledom,<br />
okrenuo se prema ne~emu i shvatio da u celom svom prethodnom `ivotu nisam mogao<br />
~uti ve}u glupost!<br />
proza<br />
(<strong>sic</strong>!) 91
Change language