Treci broj - sic

More documents

Recommendations

Info

118 movisanja novih muzi~kih autora/ki i njihovih ostvarenja, bez obzira na ànrovsko i stilsko opredeljenje. Glavni fokus Festivala je muzika u svim svojim ispoljavanjima i mogu}im oblicima. Interzone je manifestacija od vitalnog zna~aja za razvoj muzi~ke kulture, razvoj muzi~ko-umetni~ko-avangardne produkcije i decentralizaciju kulture. Na Festivalu se do sada publici predstavilo 247 umetnika/ca od kojih je 74 umetnice. Publika je imala prilike da sluša izvo|enje muzike na 64 razli~ita instrumenta, od najtipi~nijih za naše podneblje poput gitare, violine, harmonike i bubnjeva, pa sve do tradicionalnih instrumenata sa drugih kontinenata , manje poznatih, kao što su: ngoni, mbira, kaval, ~arango, didìridu, |embe, indijska tabla, diva, bon i novije kreiranih : citrafon, tablofon i još mnoge druge. Od 2007. na Festivalu je prisutna tendencija promovisanja umetnica, sa ciljem da se time doprinese procesima rodne ravnopravnosti. Jedan od va`nih aspekata je bio odnos novih tehnologija i njihovo koriš}enje u muzici od strane èna. Kako bi se što bolje osetio i razumeo fenomen muzike, Festival je uveo i teorijski diskurs o muzici, tako da je publika mogla da ~uje i predavanja ili u~estvuje u radionicama prezentovanim ili vo|enim od strane eminentnih umetnika/ca i teoreti~ara/ki, Omladinski centar CK13 – koji predstavlja alternativni i edukativni prostor namenjen podsticaju i razvoju društvenog anga`mana i politi~kog aktivizma pre svega mladih, koji podrazumeva visok stepen samoorganizacije i samoodrìvosti aktivnosti mladih generacija i njihovih nezavisnih akcija. CK13 je pokrenut usled dramati~nog nedostatka alternativnih, van-školskih edukativnih i medijskih centara u Novom Sadu, kako bi se kroz razli~ite metode transdisciplinarnosti i umreàvanja stvorio otvoren prostor namenjen javnim diskusijama, istraìva~kim projektima, nezavisnom izdavaštvu, koncertima, radionicama i predavanjima. U tom smislu, CK13 predstavlja ta~ku integracije razli~itih društveno-politi~kih inicijativa i njihovog zajedni~kog rada na istraìvanju desnog ekstremizma u našem društvu, (anti)-rasizma, (anti)fašizma i (anti)-nacionalizma, u okviru istraìvackog centra, biblioteke i arhiva Omladinskogcentra, Akademija slobodnih studija – koja je osnovana 2006. godine kao udruènje gra|ana i gra|anki. Bavi se informisanjem u oblasti kulture i umetnosti. Organizuje i realizuje slede}e programe/projekte: Drama igre, Školu crtanja i slikanja, “Prelo-Nova” - radionicu redizajna ode}e i nakita, Ve~eri predstavljanja kultura i naroda (Holandsko, Nema~ko, Slovena~ko, Francusko, Belgijsko, Kirgistansko, Poljsko, itd), “Hor-orooor!” - radionicu improvizovanog hora, “Iza otvorenih vrata” - ve~eri otvorenih razgovora na razli~ite teme iz oblasti kulture i umetnosti, “Homo Interculturalicus” - istraìvanje informisanosti/svesti stanovništva ve}ih i manjih multietni~kih mesta Vojvodine o tome da li postoji, šta je i koji je zna~aj interkulturalnog dijaloga u tim sredinama. I još mnogi/e drugi/e, ne manje relevantni/e. Va`no je spomenuti i to da su ove organizacije i pojedinci/ke, kroz svoj umetni~ki ili umetni~ko-aktivisti~ki anga- `man, predstavljali i predstaljaju savremenu kulturnu i umetni~ku scenu svog Grada i Pokrajine širom Evrope i sveta – ~ime se ve}ina institucija i ustanova kulture, koje su na budètu, ne moè pohvaliti. Tako okupljeni formirali su Nezavisnu inicijativu „Za kulturne politike – politika kulture” – sa ciljem da se u haos uvede red, bar onaj elementarni – kako bi sve bilo bar malo jasnije, ure|enije. Od gradskih i pokrajinskih vlastodràca (kao i od republi~kih) oni zahtevaju uspostavljanje dijaloga (ali suštinskog, a ne pro forme) i ostvarivanje (minimum) tri principa: Transparentnost u radu gradske i pokrajinske uprave zaduène za kulturu, Jasne kriterijume u raspodeli sredstava namenjenih za kulturu, ve}u participaciju tre}eg sektora u donošenju odluka (u/za kulturu). Ništa apstraktno, ništa neostvarivo, ništa (toliko) kompikovano – sve u skladu sa demokratskim principima ili evropskim, kako vam drago. I baš je to ono što je kompatibilno sa aktuelnim vlastima u Novom Sadu, Vojvodini i Srbiji – jer, baš su oni ti koji se predstavljaju kao demokratski i (pro)evropski. I gde je, onda, problem? Pa, problem je baš u tome što svi oni nikako da sa deklarativnog pre|u na prakti~ni (svakodnevni) nivo. Problem je što insistiraju da se zovu demokratskim i (pro)evropskim, ali da se, u isto vreme, ponašaju kao njihovi prethodnici, iako se (navodno) baš tih prethodnika najviše groze. Problem je što rade po istim principima kao ti prethodni – samo što se šminkaju tako jako demokratski i (pro)evropski. I problem je što su toga svesni i ne èle da se menjaju. Teško je, loše je, znamo – ali, evo rešenja: Delimo polutku! Butke, uši, papci...! Festivalizacija, komercijalizacija i monopolizacija kulture postale su našom zbiljom. U nekada (pro)zvanom Gradu kulture (Novi Sad), ista je postala polje za malverzacije i manipulacije, politi~ke mulja~ine i partijske spla~ine. U maju 2009, nakon više apela i alarmiranja, Art klinika proglašava bankrot i „odlazi u belo”. Ubrzo nakon toga izlog galerije Saveza Udruènja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) osvi}e s natpisom: “U ovoj galeriji ne}e biti izlo`bi do daljnjeg, jer kultura ne ìvi od praznih obe}anja”. Ceo talas se nastavlja akcijom povla~enja radova (8 umetnika/ca) sa Novosadskog salona, usled neadekvatnog tretmana u izlo`benom prostoru Spomen zbirke Rajka Mamuzi}a. A samo nekoliko dana nakon toga, Me|unarodni festival aktuelne muzke Interzone, umesto svog desetog, jubilarnog izdanja, proglašava Od<strong>broj</strong>avanje istom, kroz niz razli~itih akcija. Za jedan grad „nevelikog obima” ova ~etiri (tek ~etiri od mnogo više) doga|aja, pokazuju dokle se stiglo i kuda vodi put kojim se krenulo (ili nastavilo) – bez jasnih koordinata i bez jasnog cilja: bez adekvatnih kulturnih politika, bez adekvatnog dijaloga dràvnih tela/organa sa tre}im sektorom. Odsustvo svega pomenutog savremenu kulturnu i umetni~ku produkciju vodi u propast. A najve}u odgovornost
za to snose upravo pomenuta dràvna tela i organi zaduèni za kulturu. Aktuelni politi~ki pomo}nici u organima za kulturu, oglasili su se tek nakon u~estale prozivke u medijima i to stavom da njima, zapravo, nije jasno šta ho}e ta „grupa nezadovoljnih umetnika” i da nije ta~no da je komunikacija izme|u dràvnih tela (organa) i predstavnika/ca tre}eg sektora u kulturi loša, jer je „dijaloga bilo i bi}e ga” (kako je to mudro konstatovao jedan od pomo}nika za kulturu u gradskom organu, a po politi~ko-partijskoj liniji). Tako se od faze ignorisanja došlo do faze medijskog obra~una, svojevrsnog natpevavanja, upljuvavanja raznoraznim obe}anjima i zamuckivanja u olinjalim aktuelnopoliti~kim frazama i floskulama. Vlast je po- ~ela da u}utkuje, neko }e sigurno izgubiti glas. Jedna od taktika ili mehanizama za „zapušavanje usta nekolicine nezadovoljnih umetnika” jeste razbijanje solidarnosti me|u „pobunjenima i udruènima”. Decembar (2009) su, tako, obeleìli zanimljivi doga|aji poput „Tajne muzejske ve~ere”, gde je nekoliko politi~kih zaduènika iz organa za kulturu i njihovih, po politi~ko-partijskoj liniji, pomaga~a, okupilo jedne ve~eri u jednom muzeju nekoliko (po pozivu, takore}i tajno, pozivaju}i ljude ponaosob, sa pri~om da }e se sastanak ticati Muzeja ili nešto sl), po sopstvenoj proceni, najglasnijih (i najopasnijih) od svih onih „nezadovoljnih, a udruènih” – pokušavši da im razli~itim sendvi~ima zapuše gladna usta, (èljo pusta) – po principu - „Teško je, loše je, znamo, ali evo rešenja: Delimo polutku! Koliko kome treba pa da budete mirni?” Razgovor je izgledao, otprilike, ovako: „Ljudi, teško je... Verujte mi, jako je teško... Nama treba vaša pomo}.”, re~e jedan ministar. „Mi smo izabrali put – a taj put je: savremeno stvaralaštvo! Nama treba vaša pomo}...”, nastavi isti, smeškaju}i se i ~eškaju}i se, po potiljku. „U redu, ali moète li nam re}i šta to konkretno zna~i, šta zna~i to savremeno stvaralaštvo i o kakvoj vrsti pomo}i je re~?”, usudi se da priupita jedan od prisutih, iz „tre}eg sektora”. „Ljudi, teško je... Verujte mi, jako je teško...”, <strong>sic</strong>!reportaà ponovi isti onaj ministar, ~eškaju}i se sad po zulufima i bez markantnog osmejka. Nastupi tišina. Svi se zagledaše, svi zapališe cigaretu, mu~no iš~ekuju}i gorku istinu koja sledi. „Ljudi, stvar je u tome da oni koriste to što vi idete u medije, što vršite pritisak na nas. Njima je to kao kec na jedanaest. A oni su i protiv nas i protiv vas.”, nastavi ministar svoju pripovest. Me|u prisutnima nastade jeza kakve do tad nije bilo. Niko ne zna o ~emu se radi, ko su to oni, ko mi, a ko vi. Nastade muk i svi se izgubiše u duvanskom dimu koji je osvajao muzejsku prostoriju. Niko ne sme da pita, niko se ne usu|uje da zausti bilo šta... Jer, ko zna o kakvom se uàsu radi! Nakon izvesnog vremena jedna od prisutih se okuraì i progovori: „Oprostite, gospodine ministre, ali moète li nam re}i o kome se radi, zapravo ko su to oni, ti koji su protiv svih nas, vas...?”, izgovori prisutna i, na oduševljenje svih, ostade ìva. Ministar je strogo pogleda, uze dim i, kao da treba da izgovori najstrašniju stvar, dubokim glasom re~e: „Konzervativci” Re~e i ostade ìv i on. Oduševljenje je ovoga puta izostalo. Me|u prisutnima po~e da se odmrzava ledena strava koja je postojala do tad, a neki se ~ak i blago nasmejaše. „Da, konzervativci...”, ponovi ministar svoju mudru repliku, nekako je i sam analiziraju}i, kao da mu baš i nije jasno šta je to ili kako je to izgovorio. „Postoji veliki problem sa muzejom. Naime, oni bi...”, po~e ministar, ali ne stiè da dovrši re~enicu. „Aeeej!”, vrisnu neko kao da ga kolju! „Ej, bre, ne seri! Sa muzejom nema nikakvih problema! Sve je rešeno, tuto kompleto! Nego, daj, bre, da do|emo do suštine. Ne moèmo ovde da sedimo celu no}. Daj, bre, reci koliko imate, koliko moète da nam date, pa da vidimo koliko kome treba i da rešimo celu stvar!”, razulareno riknu jedan od prisutnih (umetnik i direktor, i sa ovu i sa onu stranu, jedan od onih koji ne pripadaju samo jednom ili drugom sektoru, ve} onaj koji stvara kao nezavisni umetnik, ali platu prima sa dràvne sise). Riknu i osta ìv, i on. Dobro je, svi }e preìveti...
Page 1 and 2:
(sic!) âsopis za po-eti~ka istraì
Page 3 and 4:
Potreba za angaòvanoš}u knjièvno
Page 5 and 6:
1. Elvedin Nezirovi} (Mostar): Piš
Page 7 and 8:
Jasmina Bajramovi} / Dramatika svje
Page 9 and 10:
linu, 1989. godine, pokrenut }e svr
Page 11 and 12:
maštovito, secirao jednu dramati~n
Page 13 and 14:
stana kao istinskog toposa rutinira
Page 15 and 16:
obilazi vrt nakon razorne oluje, do
Page 17 and 18:
Admir Jamakovi} Interpretacija poez
Page 19 and 20:
Interpretacija: Pjesnik u prvoj str
Page 21 and 22:
„vi” ili „oni”), Machizam (
Page 23 and 24:
obnovu društva, ali da kao simbol
Page 25 and 26:
Mirnes Sokolovi} Da li se nešto u
Page 27 and 28:
orirao Benjamin. Koncept biografije
Page 29 and 30:
Demontiranje poetskokriti~kih vrhun
Page 31 and 32:
fudbal, sa socijalnim strukturama `
Page 33 and 34:
Saša Staniši} Tri mita o imigrant
Page 35 and 36:
i iz toga konstruirati ono što se
Page 37 and 38:
Edin Sal~inovi}/ Svi sveti tranzici
Page 39 and 40:
FOTO: ALMEDIN ZUKI] je u idejni zap
Page 41 and 42:
Istost, razli~itost, sli~nost U pot
Page 43 and 44:
kriva (prodiru}i u dubine teksta) v
Page 45 and 46:
Schleiermacher traì da se djelo tu
Page 47 and 48:
San o totalitetu nad fragmentima \U
Page 49 and 50:
sao na trenutak ostala zadivljena.
Page 51 and 52:
Tri skice za teku}i Potop Kulturno
Page 53 and 54:
detradicionalizacija društva mogu}
Page 55 and 56:
FOTO: ALMEDIN ZUKI] Ho}e li subjekt
Page 57 and 58:
Da li je mogu}e primijetiti radikal
Page 59:
Demontiranje poetskokriti~kih vrhun
Page 62 and 63:
62 Almir Kolar Kijevski/ Sirenski s
Page 64 and 65:
64 FOTO: ALMEDIN ZUKI] jesne pustol
Page 66 and 67:
66 Strah od stvarnosti O uobli~enju
Page 68 and 69: 68 Biti pisac u bosanskohercegova~k
Page 70 and 71: 70 Trivijalna ~udovišta postmodern
Page 72 and 73: 72 stalnog preispitivanju svojih te
Page 74 and 75: 74 Poetika kaleidoskopa u Knjizi o
Page 76 and 77: 76 jedne slike, pisac nam do~arava
Page 78 and 79: 78 Kako bismo bili pošteni i ne da
Page 80 and 81: 80 inu kolektiva). To u stvari nije
Page 82 and 83: 82 Feminizam u tranziciji O klasnim
Page 84 and 85: 84 da: „Nacionalisti~ki lideri sa
Page 86 and 87: Sr|an Mr{i} Teška industrija Jata
Page 88 and 89: 88 Vladimir Bulatovi} Pasulj Moj do
Page 90 and 91: 90 nas. Još dugo posle toga mi je
Page 92 and 93: 92 Lamija Grebo Crvene cipele Ime m
Page 94 and 95: 94 Mirnes Sokolovi} sic!iranje Demo
Page 96 and 97: 96 Snoid Osvetnik (~ikama): Auu, ~i
Page 98 and 99: 98 Hodo~aš}e Kako su Hadì Murat,
Page 100 and 101: 100 Edin Sal~inovi} Multilateralno
Page 102 and 103: 102 Bosanski jezik za po~etnike Mir
Page 104 and 105: Mirnes Sokolovi} sic!iranje 104 Dem
Page 106 and 107: 106 Antitotalitarno pismo Kadera Ab
Page 108 and 109: 108 ti ka politi~ki angaòvanom dje
Page 110 and 111: 110 formizam djela (i za to se filo
Page 112 and 113: 112 modus kojim bi se sistem koji `
Page 114 and 115: 114 Sasvim na drugom polu umjetni~k
Page 116 and 117: 116 Za kulturne politike: p(r)omen(
Page 120 and 121: 120 I opet nastade muk. Koliko kome
Page 122 and 123: 122 psihološki zna~aj Otpora. Za n
Page 124 and 125: 124 naziv igre se ne mijenja. Pojam
Page 126 and 127: 126 gra|ani ne djeluju nego se od n
Page 128: “Sramota što si ljudsko bi}e je
show all

Treci broj - sic

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?