Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
80<br />
inu kolektiva). To u stvari nije ništa drugo nego venedetta<br />
ili krvna osveta. Francuski romanti~ar Prosper<br />
Mérimée je tematizirao korzikansku venedettu<br />
u svome djelu “Colomba” – rije~ je o sukobima<br />
izme|u porodica. Etnonacionalizam je venedetta<br />
koja se zasniva na sukobu etnija. S tim da postoji<br />
jedna bitna razlika. Etnija po sebi nije zajednica<br />
ljudi koji su krvno povezani, nego se ideologizacijom<br />
stvara iluzija ne~ega što je blisko krvnoj vezi,<br />
dok krvni, porodi~ni odnosi, kao nešto na ~emu je<br />
zasnovana zajednica, imaju nimalo nebitan zna~aj<br />
za ono što se doga|a na razini zajednice, jer u te<br />
odnose bivaju uklju~eni (npr. na na~in da neko<br />
vlastitu nesre}u ili nesre}u nekoga s kojim je krvno<br />
povezan u javnom prostoru di`e na razinu ideologije<br />
ili dogme, a zanemaruje sudski sistem). Na koji se<br />
na~in taj sukob ostvaruje? Etnonacionalisti~kom<br />
ideologijom se suspendira postoje}i dr`avni zakon,<br />
dok se kao društvena norma uspostavlja zakon<br />
venedette ili krvne osvete. Na taj na~in se zlo~ini<br />
opravdavaju pred masom i time se zlo~ini amnestiraju<br />
jer su usmjereni na “izmirivanje” krvi koja je<br />
“neizmirena”. Funkcija medija, tj. javnog prostora u<br />
takvim slu~ajevima biva isklju~ivo podre|ena<br />
takvim aktivnostima, pa i to postaje na~in na koji se<br />
suspendira zakon. Na kraju dolazi do toga da se<br />
stvara iluzija o nepostojanju zlo~ina i zlo~inca, te se<br />
ne traga za onima koji su vršili zlo~ine, jer su ih vršili<br />
u ime kolektiva, a kolektiv je sam po sebi jedna konstruisana<br />
ideološka tvorevina, pa time ne mo`e sudski<br />
odgovarati za zlo~ine, s jedne strane, a s druge,<br />
kolektiv kao ideološka tvorevina se tako|er amnestira<br />
od zlo~ina tako što se oni opravdavaju “izmirivanjem”<br />
davnih nepravdi, ~ija je ideološka egzistencija<br />
tako|er ideološki konstrukt projektovan u<br />
prošlost. Vrlo je jasno da je naslov ovoga teksta<br />
direktna aluzija na tekst jednog od etnonacionalisti~kih<br />
ideologa (u pitanju je Muhamed Filipovi}), a<br />
naslov teksta glasi – “Bosanski duh u knji`evnosti,<br />
šta je to?” Upravo se na takvoj logici zasniva izgradnja<br />
etnonacionalisti~ke ideologije, a materijalizacija<br />
istoga, spuštanje u realne društvene okolnosti, ne<br />
proizvodi ništa drugo nego venedettu, tj. krvnu<br />
osvetu. Da li se mo`e re}i da se spomenuta venedetta<br />
razvijala “odozdo”, iz etnija, artikuliraju}i se na<br />
kraju u etnonacionalizam? To se ne mo`e kazati, jer<br />
nije istinito. A da li se mo`e re}i da u povijesti exjugoslavenskih<br />
zajednica postoji mnogo “plodnog<br />
tla” za razvijanje venedette? To se mo`e kazati, a<br />
najbolji literarni odraz toga sadr`an je u romanu<br />
“Na Drini }uprija”, Ive Andri}a (a to je vidljivo jedino<br />
ako se taj roman ne ideologizira s neke od<br />
etnonacionalisti~kih pozicija). To }e kazati da se<br />
etnonacionalisti~ka ideologija spušta “odozgo”, iz<br />
politi~kih, akademskih, kulturnih i medijskih centara<br />
mo}i, aktiviranjem STRAHA u ljudima. Taj strah<br />
je zasnovan na ugro`enosti krvnoga srodstva, a<br />
preko osje}aja ugro`enosti krvnih veza ljudi se na<br />
neprirodan na~in identificiraju sa ideologijom koja<br />
im obe}ava sigurnost, te su spremni istu na bilo koji<br />
na~in podr`avati (~ime postaju ideološki “uklju-<br />
~enim”). Dakle, ono što i danas uvezuje etnije je<br />
STRAH. Šta je posljedica takvog straha? Posljedica je<br />
“zatvaranje”, te kulturno i ekonomsko atrofiranje.<br />
Bosanskohercegova~ki etnonacionalizmi se, dakle,<br />
na razli~ite na~ine (posredno ili neposredno) zasnivaju<br />
upravo na krvnoj osveti. To zna~i da ljudi ideološki<br />
`ive u vremenima od prije par stolje}a. Kako<br />
se onda na ozbiljan na~in mo`e govoriti o razvoju<br />
dr`avnog sistema, o evropskim integracijama, kada<br />
je i dr`avni sistem i javni prostor ideološki optere}en<br />
i blokiran. Sve ovo o ~emu je prethodno bilo<br />
govora ti~e se prije svega ratnog i poslijeratnog vremena.<br />
Iako je danas društvena situacija druga~ija,<br />
ona je ipak i dalje samo logi~an nastavak stanja<br />
uspostavljenog ratom. Ukratko, kakva je to društvena<br />
situacija danas? Današnje stanje u bosanskohercegova~kom<br />
društvu jeste jedan mehani~ki<br />
uvezan sklop mikrohijerarhija koje se zasnivaju na<br />
“proizvodnji iluzija”. Samim time dolazi do toga da<br />
u ovoj dr`avi postoje tri vi|enja istine, tri koncepcije<br />
povijesti itd., koje su me|usobno suprotstavljene.<br />
One nisu zasnovane na ~injenicama, nego slu`e<br />
isklju~ivo tome da ja~aju etnonacionalisti~ke pozicije.<br />
Politi~ke institucije i mediji su, tako|er, funkcionalizirani<br />
sukobima izme|u politi~kih predstavnika<br />
etnija, koji taj prostor koriste, ne za ja~anje i<br />
razvoj društvenoga sistema, nego za ja~anje vlastite<br />
politi~ko-ideološke pozicije (one koju zastupaju).<br />
Takvom se aktivnoš}u zaista pove}ava snaga etnonacionalisti~ke<br />
politi~ke stranke, a akumulirana mo}<br />
se tada usmjerava na ja~anje pozicija jednog povlaštenog<br />
sloja ljudi. Prema tome, dr`avne institucije<br />
u Bosni i Hercegovini uop}e ne funkcionišu u<br />
skladu sa onim što je njihova stvarna svrha. Ne postoji<br />
niti jedan op}i dr`avni projekat (onaj koji nadilazi<br />
interese etnonacionalizama, to jest politi~kih<br />
struktura), koji je zasnovan na op}em društvenom<br />
progresu. Zar to samo po sebi ne odra`ava paralizirano<br />
stanje u kojem se društvo nalazi? A niti jedan<br />
op}i dr`avni projekat i ne mo`e postojati zato što bi<br />
on na vrlo direktan na~in ugro`avao pozicije etnonacionalisti~kih<br />
politi~kih struktura. Na kojem je<br />
primjeru to najvidljivije. U politi~kom smislu, pojedinac<br />
u Bosni i Hercegovini nikome nije potreban,<br />
ve} je predmet interesa samo onaj ko prihvata kolektivni<br />
etnonacionalisti~ki identitet. Stoga u dr`avnim<br />
institucijama i medijima niko ne predstavlja<br />
gra|ane, niti preko njih promoviše ideje koje se ti~u<br />
op}eg društvenoga progresa. Kako piše Max Horkeimer<br />
u knjizi “Pomra~enje uma”: „Primijenjeno<br />
na konkretnu stvarnost, to zna~i da samo ona<br />
definicija objektivnih ciljeva društva zaslu`uje da se<br />
nazove objektivnom koja uklju~uje svrhu samoodr`anja<br />
subjekta i poštivanje individualnog `ivota.”<br />
Objektivni ciljevi društva, o kojima piše Max<br />
Horkheimer, u Bosni i Hercegovini uop}e ne postoje,<br />
kao što i ne postoji poštivanje individualnog `ivota.<br />
Samim time Bosna i Hercegovina se i ne mo`e<br />
nazivati dr`avom, ve} je dr`ava samo servis, pro-
Change language