BOSNA. PODATCI O ZEMLJOPISU I POVIESTI ... - Matica hrvatska

Vjekoslav Klaić BOSNA ©MH 2010.
_ 8 8 __„
pravi pengaber, prihvatit će za nimet (hranu), ako li ne, prihvatit će za
novce. On prihvati za novce, a Gjibrail, koji je uviek kod njega bio, osine
ga pleskom po ruci, a ruka se oklizne, ter po zubima puc! zubi mu uhvate
jezik i presieku, te je tako ostao tepek. Cifuti su to vidili, pa su ga uviek
progonili, pače su ga htjeli i na križu propet; al hoćeš, on kao pengaber
začarao jim je oči, pa je pobjegao u nebo. Ovako je, vlaho! a vi to ništa
neznate. Zato se ti poturči! ako si i vlah, žao mi te je, ja ću te odvest,
tko će te osunetit (obrezat)".
Ja na šalu to uzmem i reknem: „Zar bolan da režem svoje tielo i da
se krvarim?"
On: „Pa ? rana će zarast, a avdest (pranje) morat ćeš uzimat svaki
dan; saprat će."
Ja: „Bora mi dedo, gore neg žalostnije, amo se rezati, amo svaki
dan prati, to je sasvim pogibljivo. Od rane čovjek može umriet."
On: „A ti hajde k vragu, znat ćeš kad te vrazi u đžehenemu metnu
u vatru, pa ti na čekrk počmu crieva sukat, a na nakovnju svaku kost
prebijati."
Ja: „Tako će se nesumljeći Turkom dogoditi, oni se nekrste, oni nepravdu
čine, oni psuju, nepošteno čine, ter ubijaju."
On: „Hoće i Turkom, ali ne zato, što ti laješ, nego jer su vino pili,
krmetinu jeli i vas vlahe branili; al neće dalje od kiamet-gjuna (sudnjeg
dana); jer naš Muhamed i sad gori u vatri džehenemskoj do koljena za ovakove,
pa će se poslije pretvorit u ovna, koji će bit kurban (žrtva), a duše
ovakovih Turaka u pire (buhu), i njemu će se uvuć u runo, pa će jih tako
uniet u gjenet (raj)."
Ja: „To su ti sve, dedo, babe Mare mrdjalice i babe Ajke bajalice."
On: „Znat ćeš nesrećo, kad sa silaj-ćuprije kreneš u džehenem, jesu li
mrdjalice i bajalice."
Ja: „Pa vjere ti, šta je ta silaj-ćuprija?"
On: „Ona je duga 80.000 godina, tanja od dlake, a oštrija od sablje."
Ja prekinem: „Dosta, dosta! znam. Znaš li dedo, kako je jedan
Travnjak pretvorio se u velikog hodžu i otišao u Bišće pa sazvao Turke
u džamiju, ter jim hvaz (propovjed) činio? I on je rekao, da je ćuprija
tanja ođ dlake, a ovdje mu je zavikao jedan bena krajiški: To beli lažeš!
šta je naš kapetan prama Bogu ? pa je on opet načinio ćupriju na našoj
vodi, da se mogu dvoja kola razmienuti, a bog tp da nemože učiniti?"
Hodža se uzbuni, a Turci zaviču na tog prostaka i zamole hodžu, da prosliedi,
koji i reče: „Oštrija je od sablje, a ljudi moraju bosonogi preko
nje ići". Opet ga bena presieče : „Vjere mi lažeš! bos letiti po tako oštroj
sablji, a neporezat se, to nije moguće!" Hodža plane, no se opet umiri i kaže :
„Jedni će letit preko ćuprije iz gjeneta, a drugi u gjenet (dženet)." Bena
skoči srdit i poviče: „Ej ti budalo! kad je ćuprija tako tiesna i tanka,
kako će se na njoj razmienuti?" Hođža sirotinja naružen i pređobiven ođ
jednog prostaka pobježe."
Coso: „E a ti slušaj budalaste bene krajiške, a nemoj ovakih pametnih
ljudi, pa ćeš lahko u gjenet (raj) doći."