BOSNA. PODATCI O ZEMLJOPISU I POVIESTI ... - Matica hrvatska
BOSNA. PODATCI O ZEMLJOPISU I POVIESTI ... - Matica hrvatska
BOSNA. PODATCI O ZEMLJOPISU I POVIESTI ... - Matica hrvatska
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Vjekoslav Klaić <strong>BOSNA</strong> ©MH 2010.<br />
— 16<br />
zglobom svim planinam, koje se prostiru medju Drežnicom i Trebižatom.<br />
Ove se planine diele na tri ogranka. Jedan se ogranak pod<br />
imenom Čabulje-planine prostire izmedju Drežnice i Mostarskoga<br />
blata; drugi ogranak izpunjuje prostor izmedju Mostarskoga<br />
blata i Brotnjoga polja, a sastavljaju ga Varda-planina, Kočerin<br />
i visoka Trtla (1600—1900/), koja se tik Neretve svršava Njemačkim<br />
brdom. Treći ogranak napokon na iztoku medju Brotnjim<br />
poljem i Trebižatom sastavljen je od planina: Vranjic, Mamička<br />
brda i Crljenica. Spomenuti nam je još, da se od Vrana odvaja<br />
planina Čvrstnica, koja izpunjuje prostor medju Ramom i Drežnicom.<br />
Planine Cabulja, Čvrstnica, Gvozd i Trtla visoke su 1600 do<br />
1900 ''7, sve ostale broje samo 1000—1300 m \. Ošumljeni su samo<br />
obronci planina Cabulje, Gvozda, Vranjica i Trtle; druge gore i planine<br />
ili su obrasle šikarjem ili su puste, gole i hridovite. Jedino<br />
visoke ravnice medju timi gorami mogu se obradjivati, ter su u istinu<br />
velikim dielom obdjelane.<br />
b) Planine u južnoj Hercegovini mnogo su više od opisanih,<br />
ter se iztiču i tim, što tvore veoma izrazite i duge kose. Visočina<br />
naime u južnoj Hercegovini u obće je mnogo viša od one u sjevernoj<br />
polovini, a planine, koje se nad njom uzdižu, imaju relativnu visinu<br />
od 700—900 /. Ove planine hvataju se razvodnoga gorja na zapadu,<br />
protežu se pravcem od jugoiztoka prema sjevero-zapadu, takodjer<br />
uzporedo sa obalom jadranskoga mora, te se svršavaju kod Neretve<br />
visokim gromadnim pogorjem. Sve se ove planine mogu podieliti na<br />
četiri grane.<br />
Prva grana, izmedju Neretve na iztoku, a Nevesinjskoga polja<br />
i Zimskoga polja na zapadu, hvata se razvodnoga gorja kod Čemerna<br />
sedla. Ovdje počima planina Javor, koje se na zapadu hvata planina<br />
Morinje. Iza nje sliedi jedno sedlo (1238/), preko kojega<br />
vodi put iz Nevesinja u Ulog, a sedla se hvata visoki Crvanj,<br />
kojemu najviši vrh broji 2029 '7. (Ostali vrhunci imaju 1881, 1857<br />
j 1476 '7). Crvanj se na sjeveru snizuje opet do sedla (visoko 1246 /),<br />
koje ga razstavlja od susjedne Lipe te (1896/). Ove se planine<br />
hvata do 2000 m f visoki Pre nj, ter izpunjuje sa svojimi ogranci,<br />
poimence sa Vlahom, Vrabcem i P or im om svu prostoriju u<br />
kutu Neretve.<br />
Druga grana drži se razvodnoga gorja kod planine Vojnika, te<br />
je omedjašena na iztoku Gačkim i Nevesiiijskim poljem, a na zapadu<br />
gornjom Trebinjšćicom, Bileekim poljem, Koritom, Planom, Dabarskim
Change language