BOSNA. PODATCI O ZEMLJOPISU I POVIESTI ... - Matica hrvatska

Vjekoslav Klaić BOSNA ©MH 2010.
— 196
Mnogi pisci misle, da su još Rimljani za Trajana ili Hadrijana ovaj most
podigli, a neki hitri i domišljati pisci hoće, da je i sam grad dobio svoje
ime od toga mosta (Mostar = most star = pons vetus), pa tvrde, da je tuj
bila nekoć rimska naselbina Pons vetus. I prostomu narodu ovaj je most
pravo čudo; on doduše nezna ništa o Rimljanih, ali pjeva u pjesmi o Radi
neimaru, koji da je taj most četiri godine gradio uz mnoge neprilike, i uz
pripomoć vile iz planine Veleža:
„Mila braćo, čuda golemoga!
Kad se gradi kamena ćuprija,
U Mostaru na vodi Neretvi:
U cara je ni u kralja neima;
Majstor joj je neimare Rade.
Gradio je za nuždu veliku,
A za svoju glavu odkupiti,
Jer j'u Turak bio zasužnjio?"
0 tom mostu piše dr. O. Blau ovako : Glasoviti most preko Neretve
sastoji samo od jednoga šiljatoga luka, koj seje pružio preko ciele rieke.
Nutarnja visina luka broji 17*8 nn i (uračunav i balustradu), a sva visina
od površja rieke 19 *"/• Od jednoga kraja luka do drugoga ima 27'34 /,
rieka je široka 38*5 1 "/, a sam je most širok 4-55 mi j. Sav je most sagradjen
po jednom stilu i kalupu, nigdje se neopažaju tragovi, da bi se što bilo
prigradjivalo, bilo u razno doba gradilo. Ni na mostu ni u okolišu njegovu
nema nikakovih rimskih napisa, već nekoliko slabo čitljivih napisa turskih,
koji kažu, da je most sagradjen za cara Mehmeda g. 974. (od Hedžre),
a popravljen g. 1087. (od Hedžre). Buduć da su mostovi na Drimu kod
Prizrena i „Kozja ćuprija" na Miljacki kod Sarajeva sagradjeni u istom stilu,
to možemo slutiti, da je ovaj most takodjer sazidan za turskoga gospodstva.
Graditelj bio mu je, kako Sax misli, Mletčan ili Dalmatinac. Pred nekoliko
godina zaprieti mostu ljuta pogibelj. Neretva naime naraste silno, te doplavi
mnogo granja i drveća, koje dopre do mosta i malo da ga neobori. Tada
spuste do tog granja nekoga Antuna AnČića, koj granje razsieče i most od
propasti izbavi.
Okolica Mostarska, ako i nije osobito liepa, nije baš ni ružna.
Poznato je, da Mostar ima blago podnebje, da tamo u nizini malo ili
ništa nesnieži i da se riedko kad rieke smrzavaju. Uslied toga blagoga
podnebja raste u okolici Mostarskoj vinova loza, mrtvina, lovorika,
maslina, pa je gora Velež u istinu dosta pitoma; nu uzprkos tom
južnom karakteru vegetacija je ipak premalo bujna, već se svigdje
iztiče goli „Kras" sa svojimi pećinami i hridinami. Osobito gora Hum
sva je raztrgana i ogoljena. Šuma ima u okolici Mostarskoj malo ili
ništa, jer su jih sve Rimljani i Mletčani posjekli i uništili. Kraj toga
nema ni dosta izvora pitke vode, pa tako strada narod u novije
vrieme radi oskudice vode, osobito odkad su nekoliko starih zdenaca