BOSNA. PODATCI O ZEMLJOPISU I POVIESTI ... - Matica hrvatska

Vjekoslav Klaić BOSNA ©MH 2010.
— 105
noćiv u Busovači, piše on, jutrom kad je sunce malo obasjalo, ja konja
pojašim i podjem dalje na put. Ja dođjcm na kraj čarŠije (trga), a na sred
puta stoji jedno balinče (tursko diete); mislim, da u visini nije bilo visoko
ni moja tri pedlja; ono je bilo pljesnivo, nečisto, balavo i kaljavo tako, da
mi se je grustilo pogledat u njega. Držalo je štapić u ruci. Ja sam gledao,
hoće li se ukloniti konju s puta, no je bilo bezkoristno, ono je stajalo kao
ukočeno. Ja vratim konja krajem, da ga nepogazim, nu kad sam bio kraj
njega, a ono meltm! puc! moga konja sa stapom. Konj skoči, no ga opet
zaustavim lahko, jer baš nije toliko plašljiv bio. Ja viknem djetetu: „Ostavi,
šta to činiš?" nu ono će: „Drago mi je! hoću sad i tebe!" U meni krv
uzavri ter viknuh; „Sta i mene? ako te uzmem za to vratiča i otresem
s tobom o kamenje, da će ti odmah zlopnjak puknuti?" Na što će diete:
„Nesmiješ, ja sam Turčin!" Ja ovo čuvši i bojeć se, da koji Turčin
nenanidje, ter bi zbilja moglo biti zlo, odstupim.
Kolika je ovo opakost, kolika zloća i bezobraznik! balavo balinče u
čaršiji napada na prava zdrava čovjeka, tuče ga i mlati, a ovaj njemu
nesmije ništa; i to zašto ono tako čini? zašto mu se pravednik nesmije odaprieti!
? — zato, „jer je ono Turčin".
a) Gospodari — Turci.
Gospodujućemu razredu pripadaju svi žitelji muhamedove vjere,
bili oni imućni ili ubogi. Nu najviše medju njimi iztiče se feudalno
plemstvo, koje je prigrliv islam svoja sredovječna prava velikim
dielom do danas sačuvalo.
Još za bosanskih kraljeva vrvila je Bosna sve boljari svake
ruke; tuj je bilo u obilju vojvoda i knezova, koji su imali poput
ugarskih i hrvatskih plemića veći dio zemlje u svojim rukama, ter se
otimali kraljevskoj vlasti i tako mnogo doprinieli k padu bosanske
države. Padši Bosna, mnogi se plemići izturčiše, samo cla pridrže
svoje časti i imanja, te u istinu ostadoše milosti carskom i nadalje
gospodari u Bosni, do čim je podložni jim narod ostao većinom vjeran
kršćanstvu ter postao njihovim robljem ili bezpravnom rajom. Broj
takovih plemića odmetnika većao se je svakim danom, ter doskora
počeše se oni zvati begovi (beg). Oni vladahu, kao i za domaćih
vladara, i nadalje zemljom bosanskom, nemareć mnogo ni za Sultana
ni za vezira, koga je Sultan u Bosnu šiljao. Ovi bosanski begovi stvoriše
po neki način plemićku republiku, zaokupiše polagano u
zemlji sve veće časti i službe, a osobito se trgahu za kapetanije
t. j. za upravu tvrdih gradova i njihove okolice. Kapetanija bilo je
u Bosni 36—38, a kapetani bili su nasljedni. Svaki kapetan imao
je oblast mača, vješala i kolca (samo za kršćane), a uz to je bio i
vodja četam, koje su se u njegovoj kapetaniji sabirale.