Začuđeni svatovi - Eugen Kumičić

Eugen Kumičić: Začuđeni svatovi- Nesreća, gospodine! Idite čim brže; da, velika nesreća! Stari gospodin moli vas...- Ta govori! Što je, kakva nesreća?- Znate, Alfredo...- Alfredo!... Što je s njim?- Ubili su ga...- Ubili?Načelniku pade lojenica iz ruke.- Da, ubili, razbojnici, ne zna se tko.- A-A-Alfreda? - mumljaše načelnik u stravi.Ida pruži glavu ispod pokrivača.- Stari gospodin vas moli, da odmah k nama dođete, da, odmah.- Ubili?... A je li već mrtav? - izusti načelnik dršćućim glasom.- Glupane, zar ne čuješ, da su ga ubili? - razljuti se Anastazija, stojeći u košulji iza muža.- Što izvolite, da kažem staromu gospodinu? Hoćete li skoro doći? - upita Luka.- Čekaj, idemo zajedno. Evo me za časak! - reče Murelli i pođe da se obuče.- Zatro si me! - zareži Anastazija gnjevno, grozeći mu se noktima.- Ubili, ubili! - drhtaše Murelli.- Pet stotina forinti!- Šuti, kujo!- Toliko hiljada! Oh, jadne li mene!- Zaklat ću te, vještice!- Uništeni smo zauvijek! Propali smo! Tko će ti sada vratiti novac, što si mu ga posudio?Oh, gdje su naše hiljade! Ta od glada ćemo skapati! Znala sam ja, da će te on prevariti!- Ta ubili su ga, ubili, zar nisi čula?- Pitaj Luku, da li se je našlo novaca kod njega?- Čekaj, dok se obučem.- Pitaj ga, da ti ne izgrebem lice!Murelli pođe k prozoru i navali na Luku:- Čuješ, dođi bliže; znaš, reci mi istinu...- Ta velim vam, da su ga ubili.- Ne pitam te za to, no jesu li ga i porobili?- Ne znam... Čekajte... da, jesu, jer ura i zlatan lanac...- Zar nisu našli novaca kod njega?- Nisu ni novčića.- Alfredo je nosio novčarku sobom, zar niste ni nje našli?- Tko?- Vi na brijegu, njegov otac; niste li mu pretražili džepove?- Jesam pred ocem, no ništa nismo našli.Murelli protrnu. Anastazija zdvajaše.- Ubit ću te, ako mi dođeš kući bez novaca! Sve si nas uništio - zagrozi mu se, kad se otpravi,pa dođe sa slugom.104