Začuđeni svatovi - Eugen Kumičić

Eugen Kumičić: Začuđeni svatoviuspavana mora, što se uzdižu ispod mračnih klisura uz zujanje noćna daha i uz šušanjšumica. Sav taj čarobni i tajinstveni sklad usnule naravi, sve se to gubi, sve to zamire naglavicama one gole i tamne gorske kose, što probija nebo svojim rastrganim vrhovima,kojima se kroz pukotine sjaji po koja blijeda zvijezda...Iste noći, okolo jedanaestoga sata, šetaše jedan čovjek povisoka stasa carskom cestom, ito baš pod izbreškom, gdje si je pl. Saletti kuću sagradio. Noćni šetalac zaustavio bi sesvaki čas te prisluškivao, ne bi li čuo što u šumi, koja se prostire od ceste do vrha brežuljka.Šetalac naglo zasta i okrenu se prema šumi. Kroz šikarje provlačio se netko kaozvijer, koja noću hranu traži. Malo zatim skoči iz šume preko jarka na cestu jak i onizakčovjek.- Antonio - šapnu Marko - čeka li me?- Da, čeka.- Od jučer te nisam vidio; jesi li joj predao moj list?- Jesam, sinoć.- Nije li ona tebi dala list za mene?- Nije.- Antonio, hvala ti od srca! Skoro godinu dana nisam je vidio. Da nije tebe, ne bih mogaonikad s njom govoriti. Hvala ti! - reče Marko i uzevši mu desnicu čvrsto ju stisne.- Idite, čeka vas. Vi ju ljubite?- Da, ljubim, no ti si sretan, jer ne znaš, što ta riječ znači.- Ja! - izlane Antonio muklo.- Da, ti ne znaš...- I ja sam čovjek.- Ta, naravno, kao svaki drugi.- Ne, ja nisam čovjek; mene smije svatko ubiti. Ne, ja nisam čovjek.- Da što si?- Ljudi imaju oca i majku. Ja sam nahod, čujte, nahod - istisnu Antonio groznim glasom.- Što ti je danas, Antonio? - upita Marko, trgnuv se natrag za jedan korak. Groza ga bijašezahvatila, videć pred sobom sijevajuće Antonijeve oči.- Hajdmo, čeka vas.- Šuti, netko ide.- Ne ide nitko.- Antonio, ja idem ovud kroz šumicu, a ti pođi okolo, kao lani.- Da.- Pazi, da me tko ne zateče.- Hoću, no oprostite mi - izusti Antonio molećim glasom.- Što da ti oprostim?- Vi ste se mene uplašili. Oprostite. Ovdje me peče - reče i metne ruku na srce.- Kazat ćeš mi drugom zgodom. Hajdmo!Rastanu se. Marko se provere šumom do zida, kojim je opasana ravnica kraj Salettijevekuće. Skočiv na zid pođe rubom ravnice u drugu šumicu, odaljenu od kuće kojih sto koračaja.U šumici rasprela se cijela mreža stazica. Već je pol noći. Marko, iduć uskim puti-53