Začuđeni svatovi - Eugen Kumičić

Eugen Kumičić: Začuđeni svatovinila se već lagodnom sjenom ljetnoga podvečerja. Stara Jela baš se zagledala u domaćegroblje. Slabe joj oči ne mogu razabrati pojedinih križeva na malim humcima; samo dvačedna spomenika, i jedan mnogo veći, magle joj se pred očima. Pod jednim počiva Stipinasestra, koja je uvenula kao pupoljak, pod drugim je jedan župnik, a pod ovim velikimžena staroga Salettija. Jela pomisli: Strunule su im već i kosti! Izustivši zatim glasno:»Bog ih pomiluj!« izmoli tiho molitvu za duše svih umrvših. Sad si poravna breme, dapođe dalje, no začuvši iza sebe nečije korake, okrenu se i prepozna Luku, Salettijeva slugu.Luka je nosio breme kolja. Kad se približi starici, pozdravi ju riječima:- Dobar večer, Jele! Otkud vi s tim bremenom?- Bog daj dobro, Luka! Ala ste si nasjekli lijepa kolja! Bila sam u gori po ovaj ječam. Manema u klasu ni po dva zrna! Zla, zla, ljetina, dragi Luka!- Imate dakle i u gori zemlje? - upita Luka slatko, a nekakva radost preleti mu crvenim ipunim licem.- Da, imamo dva, tri dolčića.- Jele, bit ćete se umorili; teško je ići ovim putovima s bremenom, pa još u vašim godinama- hoće Luka da navede vodu na svoj mlin.Malene mu sive oči neprestano žmirkahu.- Ah, što ću? Muž mi je obolio, a kći mi se i odviše muči; no nemojte misliti, da već nemogu baš ništa.- Imate li još snoplja u gori? - upita Luka kao slučajno i pogladi si kratku plavu bradu.- Bit će ga još jedno breme. No sad sam se dosta odmorila - reče Jela i pođe niz brijeg.- E, lako zato, kad nije više - reći će Luka iduć za njom i smiješeć se pod bremenom.- Borme ne idem ti sama po nj!- Pravo imate, kad je mlađih u kući.- Neće joj biti teško! Poslat ću je sutra rano, prije osvitka; najbolje je, da obavi za hlada.- O, u vaše Marije lake su noge! - polaska Luka starici i naperi uši, na kojima mu se lupilakoža i na hrptu široka nosa.- Mlada je i zdrava!- Ljudi govore, da je doskora pir u vašoj kući? - upita Luka i oslini debele i klepave usnejezikom.- A tko bi to znao!- Jele, kako se ono zove budući zet?- Mato... Mato.- Da, da, Mato. Lijep pir! Ej veselo, Jele! Lijepo vam je Bog dao! Kći vam se udaje, sina steodgojili, pa što ćete više?- Malo će mi biti od njega koristi!- Da, on je gospodin, no svi nisu jednaki. Čujem i slušam ljude, pa svi ga hvale.- Valja reći istinu, i mi se ne možemo na nj potužiti. Mlad je, a dosta već zna; dosta je većza knjige potrošio! - uzdahne starica.- Što govorite, Jele? Dosta, dosta! Ma znat će koliko i gospodin plovan, ako ne i više! Dakakoizvan svetih stvari.- Za srce ste me ugrizli, za srce!- A zašto, Jele? - upita naprasito i trgnu se jakim i stepenim tijelom.56