Začuđeni svatovi - Eugen Kumičić

Eugen Kumičić: Začuđeni svatovi* * *Seoska djeca iđahu za Antonijem i Josom vičući: Imaju puške, puške! Antonio hodašebrzim korakom. Šešir bješe navukao nad oči; oštro pogledaše djecu, koja mu se približavahu.Joso klipsaše za njim, nagibljući se na desni bok i mašući glavom.- Joso, kamo idete s puškama? - upita ga jedan deran.- K Stipi.- Znaš li ti; kako se puca?- A, a! Znam, vidiš ovako - reče dižući pušku na oko.- Ajde, pucaj!- Neću! Lijepa puška. Ovo je Lukina. Ala su drhtali oni lopovi!- Žandari će te zatvoriti, što si pušku ukrao. Da, i Antonija će zatvoriti!- Mi ćemo se braniti; sve ćemo poubijati.Trgovac Stipe, stojeći pri blagajni u svojem dućanu, drži lijep svežanj papirnata novca uruci. Pred njim na klupi leži jedna stotinjača i nekoliko desetača. Lovro, Salletijev kočijaš,došao je s onom stotinjačom, da ju usitni kod trgovca. Stipe se dotakne svaki čas jednemokre spužvice i broji novce kočijašu. On broji, a u dućan banuše Joso i Antonio. Trgovacse osupnu. Lovro se okrenu i spazivši oboružane ribare strašno problijedi.- Antonio, čije su to puške? - upita Stipe.- Reći ću vam kad otiđe iz dućana taj ćuk - odvrati Antonio i pokaže rukom na LovruPalottu.Taj čovuljak, prava lopužina, oduga i obrijana lica, sve nešto žvače, a ne zna, što da reče,ni što da učini.- Lovro, evo ti! Broji jošte jednom; možda sam se pomutio - reče Stipe, gurajući desetačepo klupi.- Ej, sakaro! Odakle tebi taj novac? - upita Joso.Lovro zinu velikim ustima i zagleda se u ribare.- Znam ja, otkud mu taj novac! - šanu Antonio.- Gle taj skot, a mijenja stotinjače! - viknu Joso i uzme u nišan kočijaša.Lovro sav se stisnu i turi novce u džep široka i dugačka sura kaputa.- E, ne mijenja on za sebe! Poslao ga amo mladi gospodar - obrani ga Stipe.- Da, da, mladi gospodin - zapenta Lovro.- A što strepiš? Ta koji ti je bijes? - čudio se Stipe kočijašu.- A gdje ti je taj mladi gospodar? - nasmije se Joso, kao da kiše od hunjavice.Lovro se trže i zavrti glavom, pa promrlja:- Ajde tražite ga!- Već sam ga našao! - uzviknu Joso i ispruži vrat.- Daje li ti kadgod tvoj mladi gospodar novaca? - upita važno Antonio.Lovra uhvate grčevi. Antonio probode ga svojim pogledom.- Novaca!... On!... Da, korbačem po leđima - izmuca Lovro.- Antonio! - preseneti se trgovac.69