Začuđeni svatovi - Eugen Kumičić

Eugen Kumičić: Začuđeni svatovi- Marijo, molim te, pogledaj, imam li koju smotku u kaputu.- Nemaš ni jedne - odvrati djevojka pretraživ mu džepove kaputa.- Imao sam tri, četiri, no popušio sam ih putem - ispriča se Mato, od srca žaleć, što nemože podvoriti gospodina Marka.- Pošaljite po nekoliko; ta gdje je Antonio? Ej, Antonio! - zovnu Marko.- Nema ga kod kuće - reče Marija i pogleda uzbunjeno Matu.- A kamo li je zalutao? - upita Antun.- Od rana ga jutra ne vidjeh; lovi valjda ribe - odvrati Jele.- Vi ga, Mato, poznate? O, to vam je duša od čovjeka! - reče Marko.- Poznam ga, al valja da je vrlo čudnovate ćudi.- Da, da čudnovate; prođu i dva dana, da ne izusti ni jedne cigle riječi, a sada već duljevremena svakim je danom mučaljiviji i žalosniji. Bog bi znao, što mu se sve mete po glavi- kazivaše Jela mašuć glavom.Marija pođe iz kuće kupiti smotke. U sobici umuknu svi. Nakon podulje stanke prekinetišinu Antun, upitav Matu:- Hoćete li za vida kući?- Hoću, hoću, kad zahladi - otpovrnu Mato i zamisli se.Mladić je htio nešto reći, no nije mogao svladati velike uzrujanosti, što bi se svakim časompovećala na njegovu licu.- Danas vas je sunce opalilo - reče Jela - no što ćeš, kad smo se sprijateljili, pa ste nam iobećali poslije one nesreće, da ćete nas kadgod posjetiti.- Ne bi Mato u Lučicu po ovoj žegi, da ga ne vuče srce za kojom od naših lijepih djevojaka!Je l' te, da sam pogodio žilicu? - reče nasmijav se Marko.- Ma bit će nešto slična - izmuca Mato, a lijepo mu se lice ožari.- Recite mi njeno ime, pa da vam budem prijatelj i savjetujem i uputom. Hajde, Mato, dačujemo! Ako baš hoćete, ja ću za vas isprositi i s njenim ocem uglaviti vjeridbu.- Gospodine Marko, lako je vama, al je meni teško! Da, ne bi mnogo koraka učinili danađete onu, rad koje zalazim u Lučicu. No čujte me, ta šta da čekam, kad smo već u riječi?Hoćete li, da vam baš rečem, što mi srce tišti...Svi umukoše, Mato nastavi nestalnim glasom:- Dragi moj prijatelju Antune, vi ćete... - no ne doreče, jer mu riječ u grlu zape.- Ajde, Mato, odlanut će vam! - osokoli ga Marko.- Antune, oprostite mi, što vas nazvah prijateljem, ne bih smio, jer bi mi mogli biti ocem.Vi znate...- Mato, slušam vas - reći će Antun nakon poduljeg čekanja, gledajuć u prozor.- Ma hoću da vam istinu kažem. Evo, čujte: ja želim, da mi date vašu Mariju za ženu.Nadam se, da se tome nećete usprotiviti; mlad sam, pod svojim sam krovom, pa ako meje ove zime i nesreća zadesila, još se ipak ne moram potucati oko tuđeg praga. Majka miveć ostarila i obnemogla, u kući treba mladih mišica, a vaša mi je Marija srcu prirasla.- Mato, vidim, da ste se namjerili jedno na drugo! E pa dobro, radujem se od srca i svuvam želim sreću. Govorite s Marijom, pa ako se odluči, Bože daj, bilo u dobri čas! - izustiAntun okrenuvši se prama moru, da ne bi tko opazio, kako mu se oči zamutiše.50