Začuđeni svatovi - Eugen Kumičić

Eugen Kumičić: Začuđeni svatovi- Gospodine, lako za to! Noćas neću ni da okom trenem, a sutra pripazit ću, da ju vidim,kad pođe iz grada. Mi ćemo za njom izdaleka.- No moglo bi se slučiti, da ne dođe.- Doći će svakako; barem mi tako reče danas njezina majka.- Dobro, Luka, dobro! Ponijet ćeš sobom čvrst velik rubac...- Rubac?- Da... Zar me ne razumiješ?- Da, ako se ne preda na milost i nemilost.- Razumijem, al...- Zar te grčevi hvataju?- A da nas utuži, da nas prijavi sudu?- Glupane!- E, nisam ja svoje kože kupio na pazaru!- Ne luduj! Što da nas tuži? Ne znaš li, da je zaručena?- Znam.- A kad znaš, što da se koprcaš? Da, šutjet će ona! Ta tko da bude osramoćen više negoliMarija? Ako samo pisne, ne vidje više onoga mornara iz Jelenšćice!Antonio drhtaše pod zidom, stišćući držalo oštrog mornarskog noža.- Da, da, pravo kažete, jest, ona će šutjeti...- Najvećma se bojim, da mi otac ne nasluti... Vrlo je naprasit.- A, pa da i nasluti! Zar nije bio i on mlad?- Lako u njemu krv uzavrije.- Vi ste, gospodine, anđeo prema njemu. Ta sva Lučica pred njim strepi! E jadni ljudinemaju pa nemaju, ma da im krv otočiš! Ta kako da se iz dugova iskopaju?- Ne brundaj, tikvane!- Da, da, drugačije je srce u vas negoli u vašega oca, no nek vas ne boli glava...- Što znaš ti, ludo?- Gospodine, a šta me grdite? Pst, čujte!- Govori!- Jeste li poznavali Franku, onu lijepu ženu?- Ženu našeg kočijaša, što je umrla, pred jedno deset godina?- Da, da, nju; majku našeg kočijaša Lovre.- Dobro je se sjećam. Lijepa, vrlo lijepa je bila, no svrši svoje naklapanje. Što je s tom ženom?- Kako? Ne razumijete li me, gospodine?- Ti misliš, da je ona?- Da, to vam je uprav tako! Svi u kući znamo da je imala posla s vašim ocem.- Lažeš, lopove!- Ne lažem, gospodine. Svi misle, da je Lovro sin vašega...- Ne bulazni, huljo!- Ta molim vas, gospodine, zar je to toliko zlo?58