Začuđeni svatovi - Eugen Kumičić

Eugen Kumičić: Začuđeni svatoviNačelnik se je neprestano križao, idući s Lukom iz Lučice.- Sve, sve mu dakle ugrabiše?- Da, sve, jer nismo ništa našli, a pretražili smo mu sve džepove, znate pred ocem, da,pred starim gospodinom.- A gdje su ga ubili?- Na cesti, iza kuće.- To nije moguće! Luka, ti si poludio! Alfredo mrtav, ne, to nije moguće!- Hajdemo, osvjedočit ćete se; vidjet ćete ga.- Ti lažeš, Luka! Na cesti, iza šumice! Ne, nije moguće.- Jedan čovjek javio je starom gospodinu, da mu sin u krvi leži.- Tko je taj čovjek?- Ne zna se; svi onda spavasmo.- Luka, ti si pomahnitao! Ja ti ne vjerujem!- Onaj čovjek probudio je gospodina, no gospodin nije ga mogao prepoznati u tmini.- Gdje je sada Alfredo? - hoće načelnik križajući se.- U kući. Sav je bio okrvavljen.- Kako su ga ubili?- Nožem. I gospođici Elviri nije dobro. Kad nas stari gospodin probudi, stadosmo letjetipo kući, te ju nađosmo na podu kraj jednog prozora. Bijaše se onesvijestila. Svi se krutoprestrašismo, pa ju kao mrtvu na postelju položismo. Prije negoli pođoh k vama u grad,rekoše sobarice i druge žene, da je progovorila i da će biti zla.- Sve su dakle ugrabili, i lanac i uru?- A valjda i novce ako ih je imao pri sebi?- Luka, takav gospodin, pa nećeš, da ima pri sebi mnogo novaca! On je sigurno imao višestotina!- Više stotina?- Da, no što si se prepao?- Ja prepao... Da, da, pričinilo mi se, kao da vidim pred sobom Alfredov duh.Načelnik se prekriži.- Dakle vi mislite, da je on imao pri sebi više stotina? - upita Luka otresavši se neke zabune.- Da, ja mislim. No jesi li siguran, da su ga porobili?- Jesam, ta pred ocem, pred svima ukućanima pretražili smo mu sve džepove. Da, predocem; svi bijahu okolo lešine, jest, svi.- A što ti misliš, tko ga je ubio? Ovdje nema razbojnika.- Čujte, gospodine, nema vam u mojoj glavi odviše soli, no nisam baš glup, pa mi se svečini...- Reci, Luka, što ti se čini?- Oh, proklete žene!- Luka! Žene, žene?- Da, ja mislim...105