Začuđeni svatovi - Eugen Kumičić

Eugen Kumičić: Začuđeni svatovi- Toplo! Rastalit ću se!- Valja da imate prešna posla u Lučici, ili da nekoga vrlo rado viđate, kad ste se otisnulipo ovoj vrućini od Jelenšćice - bocnu ga jedna vesela djevojka.- E, tko bi znao! Možda oboje! - mahne Mato bezbrižno.- Ma nije ni čudo! - klikne jedan mornar.- Veseli bili i šalili se i do godine! - odvrati Mato.- Ma duše mi, nema joj para u Jelenšćici! Da, da, i lijepa je i prelijepa, no šta je to sve! Marijaje dobra, radina i mirna, a to je prva stvar kod žene, koja je, kako neki vele, i za hajdukakuga - umovaše star mornar, a debele brazde, protežući se čelom, sve se sakupljahuprama sredini nad kvrgastim nosom.- A mati joj! Ma nikad ljepše djevojke od nje! Ta da, ne pada jabuka daleko od svogastabla. O ružno bi sagriješio tko bi štogod rekao proti Jeli Šabarićki! Nema bolje žene odnje u Lučici. Da, da, nikada se nije pročulo, da ju susjede proklinju, nije ona vodenica, štoneprestano pred tuđim pragom lapara! - huknu neka starica, tarući si lice, puno dubokihnabora, hrptom mršave ruke, o kojoj joj visijaše krunica.- Znate li, Mato, da je jučer došao Marijin brat iz Beča? - upita ga jedan mornar.- Ta kako bih znao, kad sam danas ujutro iz Rijeke došao.- Ah, pasja noga, krasna li mladića! Dosta nam je svima žao, da nije išao u redovnike.Imali bismo mlada domaća plovana. No znajte, ja neću reći, da nije sadanji plovan pravinamjesnik božji u crkvi i izvan nje, ali što ćemo, već mu je dosta snijega ovdje - reče starmornar, otkrivši se i pogledavši si ćelavu glavu, na koje mjesečini sada sunce zasja.- Jest, dobar, dobar je čovjek vaš plovan, no, čujte, i naš vam nije, no, kako da kažem? Da,i naš vam je dobar pastir, al kako se meni čini, ma što ćete, da ja znam? Da, ja bih rekao,da se on previše od puka udaljuje; da, to, to! Jest, ja mislim, da to nije pravo! Pop nekabude samo u crkvi pop, a izvan nje neka bude ne samo pop, već i čovjek, kakvi smo i miostali. On s nama živi, zna sve naše nevolje, a vjerujte mi, da bi nam često mogao pomoći.E, mlad sam, no vidim, da su zla vremena nastala - kimnu Mato.- Pravo govorite! Ta vam valja! Oni popovi, koji neprestano gvire u knjige, oni su vam,moj Mato, za velike gradove, a za nas, za nas valja da nam biskup pošalje plovana, kojinas razumi, koji je sin kopača! - dokazivaše neki stari mornar, tukuć hrptom desne rukeu dlan ljevice.- Čujete, Mato, zar niste u četvrtak poslije podne prošli ispad naših stijena na Rijeku? -upita mlad mornar.- Jesam! jao, navozili smo se onog dana! Ma ni ćuha odnikud!- Vozi li vam se dobro lađa? Ljepša je od prve? - doda mornar.- Vozi se kao po loju! - pohvali se Mato.- A pomislite li još katkada na nesreću, koja vas je snašla prošle zime? - reći će jedna djevojka,zureći mu u krasno lice.- Ta što bi mi i koristilo? Ta bolje je, da čovjek na ono zaboravi! - reče Mato mahnuv rukom.- Sad ste valjda malko oprezniji; zar vas nije strah mora? - upita opet djevojka.- Što da me bude strah! Ma ne utaplja se čovjek svaki dan!Mato u riječi, a Franina uhvatio sva tri konopa.- Gospodin je plovan u sakristiji; baš smo došli u zgodno vrijeme - reče mornar.42