Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>Ivan</strong> Gundulić: <strong>Osman</strong><br />
235<br />
240<br />
245<br />
250<br />
255<br />
260<br />
265<br />
270<br />
275<br />
280<br />
»Ne kô gusar sablju sminu<br />
neg kô carski vojevoda<br />
prostrijeh u tvu kraljevinu.<br />
I da tî ju vrh tve glave<br />
još sad zoveš, sreća je moja;<br />
tim, kô hoćeš, čini sprave,<br />
ne ustručam se ja od boja.<br />
S robinjom ću, netom svane,<br />
usred ravna polja siti;<br />
koji od nas živ ostane,<br />
djevojka će toga biti.«<br />
Bivši ovako utvrdili<br />
među njima kletvom veće,<br />
čim svak gleda kad pribili<br />
dan s nebesa zgar isteć će,<br />
eto Zora ključmi od zlata<br />
vedri otvorit istok ide,<br />
proz korajna neka vrata<br />
nadvor žarko sunce izide.<br />
S jedne i druge strane ureda<br />
s mnogo vitêz, straže cića,<br />
Dilavera svak ugleda<br />
i adžamskoga kraljevića.<br />
Polje ravno i široko<br />
od boja je mjesto njima,<br />
a sunčano svijetlo oko<br />
svjedočit im jakos ima.<br />
Vrana konja Turčin jaše,<br />
a na drugom svemu bilu<br />
lijepa Begum uza nj staše,<br />
mučna gledat rat nemilu.<br />
Zelen pastuh u ponosna<br />
kraljevića igra i skače,<br />
na Turčina ki jakosna<br />
zateć se ončas ne uzmače.<br />
Nu i Dilaver protiv njemu<br />
konja obode, skoči hrlo:<br />
i kopje ovemu i onemu<br />
susretište skrši vrlo.<br />
I ovi i oni vitez tada<br />
iza pasa sablju trže,<br />
i u zamahu je plaho vlada,<br />
protivnika da ubije brže.<br />
Jak dva bika u planini,<br />
kad ih ljuven bijes uhiti,<br />
mukaju strašnoj u vrlini,<br />
ovi onoga ište ubiti;<br />
zgiblju glave, želja mnoga<br />
285<br />
290<br />
295<br />
300<br />
305<br />
310<br />
315<br />
320<br />
325<br />
podžiže ih sveđ i srči,<br />
tere jedan na drugoga<br />
s vitorozim čelom trči.<br />
Ljubovca ih gleda iz stada,<br />
kad je od boja uzrok njima,<br />
i u sumnji stoji mlada<br />
čija od njih biti ima.<br />
Tako bjenje sad izlazi<br />
među Adžamom i Turčinom;<br />
djevojka ih mlada pazi:<br />
čija će biti, ne zna istinom.<br />
Vrhu oružja gvozdobita<br />
gradi udorâc teški se ore;<br />
skaču i lete iskre iz štitâ,<br />
bijela oklopja plamim gore.<br />
Brzi konji strelovito,<br />
kud viteške ih ruke svrću,<br />
tim zamiču se i u vitô<br />
zdesna, slijeva svud nasrću.<br />
Jednu snagu, jedno doba<br />
i jednaka srca i ruke<br />
ukazaše viteza oba,<br />
ni među njim bi razluke.<br />
Tvrdi štiti, cijele oklopi,<br />
još izranjen nije nitko;<br />
ničije krvi još ne popi<br />
jednu kaplju gvozdje britko.<br />
Nu napokon Hajder rani<br />
Dilaveru lakat lijevi;<br />
vidi on teć krv i u obrani<br />
čuje štit težak - tijem se gnjevi.<br />
Jedovita pun čemera<br />
pače u sebi buči time,<br />
kô na vihru od sjevera<br />
dublje u gori posred zime.<br />
Na stremen je uskočio<br />
i, ako ne izda sila mnoga,<br />
udorcom bi jednijem htio<br />
neprijatelja svršit svoga;<br />
nu zavitli česti odveće<br />
ki Hajdera glavu sviše<br />
treskovite vrle smeće<br />
teška udorca ustaviše.<br />
Nu kraljević smeten osta<br />
i u podne mu dan se smrče;<br />
toj poznavši, hrli dosta<br />
na pomoć mu svoji trče.<br />
Kopjâ vitijeh dvije dubrave<br />
137
Change language