Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>Ivan</strong> Gundulić: <strong>Osman</strong><br />
605<br />
610<br />
615<br />
620<br />
625<br />
630<br />
635<br />
640<br />
645<br />
gospodara vidjet draga.<br />
Nije ozira mlados svoja,<br />
ni ju uspreže da ne srne<br />
gdi uzrok svoga nepokoja<br />
vrhu zemlje je prostrt crne.<br />
Pospješi se i poteži<br />
i dohodi k mjestu tomu<br />
gdi u krvi mrtav leži<br />
tko bi889 život srcu svomu.<br />
Gleda, i tim joj muka prika<br />
žestočija vele ishodi,<br />
gdi je pod nogam od krvnika<br />
tko više njih svijeh gospodi.<br />
U nj se krepko zapazila,<br />
svim je vidit stanac kami;<br />
bolesti joj mnoge sila<br />
ne da iz srca proć suzami.<br />
Tako u plaču čim ne more<br />
izjadati svê pečali,<br />
ćuti muke huđe i gore,<br />
nu je toliko teško žali.<br />
Ali ne ima tej kriposti<br />
uzdržat se skup nemili,<br />
od žalosti ne od milosti,<br />
da ne plače i ne cvili.<br />
Ah, ke prignut neće želje<br />
jedna žena mlada i lijepa!<br />
Ganja ona neprijatelje<br />
i proć volji im srce cijepa.<br />
Ona udugo ne zamuknu,<br />
nu da smrtni jad svjedoči,<br />
od bolesti joj srce puknu,<br />
potop suza proli iz oči.<br />
Tako glasom žalosnime<br />
uhiti se za pram zlati;<br />
često zovuć drago ime<br />
kliče ovako naricati:<br />
»Ovo li su, slatki brače,<br />
tve zahvale, moje slave?<br />
Ovo li su, o junače,<br />
tve viteške bojne sprave?<br />
Duše moje drag pokoju,<br />
ovako li sad me smete?<br />
Kakav pođe, kakva u boju<br />
oči moje, joh, vide te!<br />
889 612. tko bi - tko je bio<br />
650<br />
655<br />
660<br />
665<br />
670<br />
675<br />
680<br />
685<br />
690<br />
695<br />
Vaj, što gledam? Još ne mogu<br />
vjerovati sama sebi,<br />
spomenujuć tvu vlas mnogu<br />
dobita otprije ka vik ne bi.<br />
Ali što me tužna vara?<br />
Poznam ljuta cjeć čemera<br />
čestitoga silna cara<br />
namjesnika Dilavera.<br />
Viđu onoga ki najprvi<br />
bi gospodar mê mladosti<br />
ogreznuta svega u krvi<br />
na tleh ležat bez milosti!<br />
Ah, da proklet čas je oni<br />
u koji ti mlada omilih,<br />
kad kraljević osta smioni,<br />
a s tobom se ja odilih!<br />
Ti na sablji dobi mene<br />
i života, joh, ne štedi<br />
cić liposti proslavljene,<br />
ku vas Istok njegda slijedi,<br />
cić liposti tužne sada<br />
i žalosne, joh, saviše,<br />
ku sve tmine od zapada<br />
vječnom noći priklopiše.<br />
Nu ako bilo suđeno je<br />
da se mlada s tobom združim<br />
i da tebe sve dni moje<br />
gospodara moga služim,<br />
što tve ove smrtne rane<br />
neće i mene sad satrti,<br />
sadružena neka ostane<br />
i smrt moja s tvojom smrti?<br />
Ti ne samo mâ jedina<br />
slatka ljubav sveđ si bio<br />
nu i drag ćaćko, duša istina<br />
i od srdašca bolji dio.<br />
Bez tebe sam bez života<br />
i bez dobâr svijeh ostala,<br />
udovica i sirota<br />
podušena u dno pala.<br />
Nu tî momu gospodaru<br />
koji zada smrtnu ranu.<br />
zašto sta on samu caru<br />
vjeran vitez na obranu,<br />
ah, gani se, joh, ako si<br />
čovjek od puti a ne stijena;<br />
osvetio se, dobio si,<br />
neprijatelja ti eto ubjena!<br />
141
Change language