Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

~rt.li.J:iejden SKICE ZA PODfLJfNlLKutu"-__ _koristi su u prikrivanju neprijatne istine da se, ako se granice doistane mogu menjati, stanovništvo koje odbija da bude obuhvaćenonjima mora isterati (na primer Srbi iz Hrvatske) ili se,pak, njime mora vladati grubom silom (Kosovo, Kašmir, Zapadnaobala). Ipak, države su zaista od koristi. Na primer, vladavinaprava je nezamisliva bez stabilne države, tržišta iziskuju propise,moraju se obezbediti javne zdravstvene službe, mora se pružatiobična policijska zaštita, moraju se graditi i održavati infrastrukture,da navedemo samo neke. Da li nefunkcionalna država možeda obavlja takve zadatke? Da li nefunkcionalna država može daobezbedi sredinu u kojoj se može razvijati demokratski sistem?Doista je teško zamisliti potvrdne odgovore na ovakva pitanja.Međutim, ako se na njih ne može potvrdno odgovoriti, celokupnapolitika izgradnje fiktivnih država na Balkanu biva kontraproduktivna,bar u meri u kojoj ciUevi zbiUa ukLjučuju bezbednost.stabilnost i demokratiju za narode koji tamo žive.H.umanitarni ratni zločiniKosovo je podesan primer. DiLema NATO-a u pogLedu Kosova rešenaje 24. marta 1999. godine kada je alijansa započela prvu neizazvanuvojnu agresiju u Evropi u kojoj je pružen otpor otkakosu 1956. sovjetske trupe napale Mađarsku. Napadi, očigledno usuprotnosti sa međunarodnim pravom i Poveljom UN-a,4 bili su uobliku jakog bombardovanja jugoslovenske "infrastrukture", podčime su se podrazumevali privredni a ne vojni ciUevi. Do 23. maja,posle 60 dana bombardovanja, NATO je izvršio 7.000 vazdušnihnapada na više od 500 ciljeva, a samo je municija koštalaoko dvadeset miliona dolara dnevno. Iako se procenjivalo da seft Sa'let bezbednosti nikada nije odobrio napad na Jugoslaviju koji je izvršioNATO, a ma koliko se napregla mašta ne bl se mogLo smatrati da je onpredstavUao samoodbranu. Zanimljivo je da se neki komentatori, koji priznajuovu neprijatnu cinjenicu, zalažu da bi trebalo možda napraviti izuzetaku međunarodnom pravu za ono što Antonio Kaseze (C2ssese 1999)naziva "humanitarnim protivrnerama" kada se, po Brunu Zimi (Simrna1999), "može učiniti da imperativni politički i moralni razlozi ne ostavUajudrugi izbor nego da se postupi mimo prava" iti, kako je to formulisaoVaclav Havel. da se nađe "više pravo" kako bi se opravdalo ono što međunarodnopravo jasno definiše kao agresiju.)EPILOG: KOSOVO 1998-1999.jugosl~ve,~ski ~ojni ?,ubici u ~udstvu u prvih šezdeset dana napadabrOje stotmama, NATO Je do tada usmrtio skoro 1.500 civila.5 Osim toga, u trećoj nedeUi maja NATO je počeo da čini ratnezločine, kakvi služe kao primer u udžbenicima, sa ciUem da sesrpsko stanovništvo liši snabdevanja vodom i električnom energijom,a koji izričito nisu bili upereni protiv vojnih snaga na Kosovu.ČešLi predsednik Vaclav Havel okarakterisao je rat koji jevodio NATO kao rat u kojem je alijansa "dejstvovala zbog poštovanjaljudskih prava", a izjavio je i da je to verovatno prvi rat vođen"u ime načela i vrednosti". Rekao je, takođe, da čak iako jeNATO dejstvovao bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN-a, tajprekršaj Povelje UN nije predstavljao čin agresije niti nepoštovanjemeđunarodnog prava, već da se "naprotiv, desio iz uvažavanjaprava, prava koje je starije od prava što štiti suverenitet država":Uudskih prava. 6 Ali, rat navodno u odbranu Uudskih pravadoveo je do ratnih zločina koje je počinio NATO i do stope civilnihžrtava najmanje tri puta više od stope gubitaka usled "nedopustivih"kršenja ljudskih prava koja je NATO navodno trebalosvojim clejstvom da otkloni. Umesto da predstavlja neku zabludu,ovo izopačavanje humanitarizma logičan je ishod strategije NA­TO-a. Da bi se okončala ova knjiga o neuspehu konstitucionalizmau Jugoslaviji, prikladno je da se razmotri neuspeh međunarodnogprava, a naročito stoga što se, kada to učinimo, vraćamona problem stereotipa sa kojim je knjiga započela i na potrebuiznošenja neprijatnih činjenica kako bi se oni opovrgli.U razmatranju dejstava NATO-a, ja u velikoj meri ignorišemdejstva srpskih snaga na Kosovu nakon otpočinjanja napada NA­TO-a. Ne činim to da bih ih umanjio nego zbog pomanjkanjaprostora i vremena, budući da ovo pišem nakon obavljene korektureknjige. Uostalom, srpski ratni zločini dobro su opisanidrugde.Potrebno je, medutim, istaći d2 se obr2zac srpskih dejsta'l2na Kosovu dramatično promenio posie otpočinjanja dejstavaNATO-a. Do tada je čak i Stejt department opisivao jugosloven-5 Brojčani podaci o ratnim dejstvima, troškovima i gubicima potiču iz članka"The War So Far", Times (london), 23. maj 1999 (World Wide Web izdanje).6 Vaclav HaveL "Kosovo and the End of the Nation-State", New York Review,10, jun 1999, str. 6.202