Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

-i!!i13.ma. Ako se usvoji u višenacionalnoj državi - kao što je to 1974.učinila Jugoslavija - može se izbeći problem majoritarne vladavine,ali verovatno po cenu da se državna zajednica načini privrednoi politički neefikasnom, i sa potencijalno kobnim nedostacimau ustavnom organizmu.("Konfederalnj model za Jugoslaviju"?Politika i ustavno uređenjeI pored ugrađenih nedostataka jugoslovenskog Ustava iz 1974.godine, država koju je definisao uspevala je da funkcioniše do1991, mada je bar poslednje dve godine vidno propadala. Političkepritiske, koji su slovenačku vladu nag nali da ospori saveznustrukturu i da time pokrene raspad jugoslovenskog ustavnog poretka,u velikoj meri prouzrokovao je uspon militantno nacionalističkogi agresivnog predsednika Srbije Miloševića, skopčan saunutrašnjim pritiskom nacionalista u samoj Sloveniji. Stoga bi semoglo dokazivati da je razaranje jugoslovenskog federalnog uređenjabilo prouzrokovano tim političkim pritiscima a ne slabostimasamog ustava. Međutim, nedostaci ugrađeni u ustav dali suSlovencima sredstva da razaraju ustavni poredak, a da istovremenotvrde kako zapravo postupaju po ustavnim odredbama. Osimtoga, "konfederalna" struktura ustava olakšavala je posao spremnostiSlovenaca da ruše savezni poredak, umesto da pokušaju dazaustave Miloševića u okviru njega. Ukoliko se prisetimo da jepočetkom 1990. godine većina Slovenaca želela da ostane u labavijojJugoslaviji, moguće je da su nejasne odredbe i nedoslednostiugrađene u Ustav iz 1974. godine dale rušilačkom ponašanjuslovenačke vlade legitimnost koju inače ne bi imalo. Iakomožda nikakva savezna struktura ne bi bila kadra da obuzda političkepritiske u Jugoslaviji od 1989-1991, nedostaci u Ustavu iz1974. poslužili su da se osigura da ti pritisci postanu nesavladivi,čineći na taj način građanski rat gotovo neizbežnim. Odgovornostza rat stoga mora biti podeljena između Slovenaca, čije jeponašanje uništilo federalno uređenje, Miloševića, čija je agresivnapolitika podsticala Slovence na takvo ponašanje, i autoraustava koji su postigli da se himera "konfederacije" učini razumnimustavnim uređenjem.70Počev od leta 1989. godine, kao što je opisano u prethodnompoglavlju, politički rukovodioci u (tada Socijalističkoj) RepubliciSloveniji počeli su da insistiraju na promenama u ustavnom uređenjuJugoslavije koje bi poslužile da se oslabi ili čak potpunoeliminiše vlast centralne vlade, ma koliko da je ona bila ograničenaUstavom iz 1974. Već 1990, kada su slobodni izbori dovelido osnivanja nacionalističke koalicione vlade (koalicije Dn~OS) uSloveniji i vlade pod potpunom kontrolom jedne nacionalističkestranke (Hrvatske demokratske zajednice) u Hrvatskoj, nove vladesu proširile te prohteve, služeći se lozinkom konfederacija upredstavljanju svojih zahteva za novo ustavno uređenje Jugoslavije.Tokom leta 1990, grupa stručnjaka iz Slovenije i Hrvatskeradila je na nacrtu konfederalnog uređenja za Jugoslaviju. Useptembru Predsedništvo SFRJ saglasilo se da Hrvatska i Slovenijapripreme svoj nacrt i da ga dostave radi razmatranja, a daće istovremeno i samo Predsedništvo pripremiti nacrt za revidiranufederalnu Jugoslaviju. Na dan 4. oktobra slovenačko·hrvatski"rv1odel konfederacije u Jugoslaviji" predstavljen je javnostii objavljen u tiražnoj štampi. Analiza u ovom poglavlju rađenaje na osnovu integralnog teksta modela objavljenog u Borbi (8.oktobar 1990, str. 4). Nakon predstavljanja sažetka modela sledinjegova analiza.Uvodne napomene i osnovna načelaU uvodnim napomenama modela bilo je rečeno da je on pripremljenna osnovu teorijskih načela i primera konfederacija koje--7-1--