I<strong>Robert</strong> M Hejdeo SKICE ZA POOELJ.ElilLKUilL __ _Ill.iILfvodStereotipi j neprijatne ČinjeniceKada se sve uzme u obzir, osnovni uzrok pora<strong>za</strong> Japana ...leži duboko u japanskom nacionalnam karakteru. Ima nekeiracianalnasti i prenagljenasti u našem narodu iz kajih proističunasumični i česta protivurečni pastupci . ... Naš nedastatakracianalnasti česta nas navadi da brkama želju istvarnast, te da staga delamo. bez brižljivag planiranja . ...Ukratko., kao. narodu nedastaju nam zrelast u razmišljanju ineaphadna uslavljavanje kaji bi nas aspasabili da znamakada i šta treba žrtva vati <strong>za</strong>rad našeg glavnag cilja.Micuo Fućida, bivši kapetan Carske japanskemornarice, iMasatake Okumija, bivši <strong>za</strong>povednikCarske japanske mornarice, 1955. godineKrajem devedesetih godina malo je bilo onih koji bi prihvatilitvrdnju da postoji nešto u "nacionalnom karakteru" Japanaca štoih sprečava da uspeju, ili da "nedostatak racionalnosti" navodiJapance ."da delaju bez brižUivog planiranja". Pa ipak, 1951. kapetanFućida i<strong>za</strong>povednik Okumija suočavali su se sa neumitnomčinjenicom da je Japan izgubio rat. Objašnjenje pora<strong>za</strong> manamau japanskoj kulturi moglo je biti privlačno <strong>za</strong> njih, više oficire umornarici koja je izgubila rat, jer je alternativa bila da su oni injihovi drugovi <strong>za</strong>tajili u svom pregnuću, ako ne i na dužnosti.Ali, četrdesetak godina kasnije ovo "objašnjenje" izgleda smešno.Na kraju Prvog svetskog rata Japan je na jvlirovnoj konferencijiu Parizu već bio priznat <strong>za</strong> veliku silu, a tridesetih godina bioje velika privredna i vojna sila. Da li bi mogao da stekne ove atributeda je "nešto u japanskom nacionalnom karakteru" uveksprečavalo japanski uspeh? Da li je poraz u Drugom svetskom ratutoliko izmenio "nacionalni karakter" Japanaca da ih je konačnoučinio zrelim, racionalnim i sposobnim <strong>za</strong> planiranje?--15--
<strong>Robert</strong> M HeJ(Len_.5.K~QDiLLEN1LKUfu __ ~'UVODVrlo je malo antropologa koji bi danas smatrali da su proučavanja"nacionalnog karaktera" razložna,l ali i pored toga objašnjavanjestereotipima ostaje uobičajeno u novinarstvu i politici.U industrijalizovanim zemUama Zapadne Evrope i Severne Amerikenavodno nepremostiva nespojivost različitih "kultura" čini osnovuretorike iskUučenja koja se koristi da bi se opravdalo iskUučivanjedoseljenika iz neindustrijalizovanih zemalja, što je stav kojije jedna antropološkinja nazvala "kulturnim fundamentalizmom"(Stolcke 1955). Razlike se, međutim, ne opisuju kao neutralne.Ne čudi što <strong>za</strong>padnoevropski i američki kulturni fundamentalistismatraju da njihovu kulturu ili, visokoparnije rečeno, "civili<strong>za</strong>ciju"definišu demokratija, Uudska prava, verska trpeljivost idruge dobre stvari, dok druge kulture/civili<strong>za</strong>cije kvare netrpeljivost,autoritarnost i verski fundamentali<strong>za</strong>m. Jedan harvardskiprofesor je, štaviše, upravo takve razlike proglasio <strong>za</strong> opravdanješto je Zapad pretvoren u tvrđavu <strong>za</strong>rad odbrane vrednosti "<strong>za</strong>padnecivili<strong>za</strong>cije" od onih koji, budući da su ne<strong>za</strong>padnjaci, jednostavnone mogu da ih razumeju (Huntington 1993).Devedesetih godina smrt bivše Jugoslavije i ratovi kojima jeona bila praćena podstakli su brojna pozivanja na "kulturne" ili"civili<strong>za</strong>cijske" razlike da bi se objasnio oružani sukob. NeprijateUstvanaroda koji prihvataju rimokatoličanstvo, pravoslavlje iliislam na jednoj od tradicionalnih političkih raselina u južnojEvropi, pružala su niz stereotipa koji su bili isuviše primamljivida bi bili ignorisani: većina pokušaja da se objasni raspad JugoslavijepretpostavUa da je zemUa od početka bila osuđena na propast,da je to bio "loš brak" i "propali eksperiment" iz koegzistencijesuštinski nespojivih naroda koji su, naj<strong>za</strong>d, "vekovimameđusobno ratovali", a koje je "na okupu držala jedino snaga komunističkediktature". Na naučnom nivou primer ovakvog pristupapredstavlja Sabrina Ramet: "Jugoslavija je oduvek bila Vavilonskakula čiji graditelji nisu samo govorili različitim jezicimaJ. jl,eoutir:l, četrdesetih godina prOJč3'ianja nac;onalnog karaktera, <strong>za</strong>snovanauglavnom na frojdo'lskoj psihologiji, imala su dovoljnu verodostojnostda ih u sklopu ratnog napora naručuju kako bi Se dokučile slabosti neprijatelja(na primer, Japanaca,. čija se karakteristična "brutalnost" objašnjavalastrogošću prilikom navikavanja deteta kako da vrši nuždu) ili nominalnihsaveznike (Rusa, čiji se "despoti<strong>za</strong>m" pripisivao praksi čvrstog povijanjaodojčadi) (Harris 1968, str 443-448; Voget 1975, str. 448-452).Verovatno se sa sigurnošću može reći da bi takva istraživanja većina savremenihantropologa u najboljem slučaju smatrala starinskim,nego su to činili ne obraćajući se jedan drugome. Različiti narodiu Jugoslaviji u mnogom pogledu nisu uspevali da razumejukulture jednih i drugih. Raspad kao da je bio utkan u samu strukturudržave" (1992, str. 175). Manje naučno potkovani posmatračioslanjaju se na sliku o "Balkanu" kao području iracionalnih narodakoje na večno ratovanje primoravaju "dublje karakterne crtenasleđene, pretpostavlja se, od davne plemenske prošlosti"(Kennan, 1993), večno progonjenih "utvarama" te prošlosti (Kaplan,1993). Oličenje takvog omalovažavanja mogla bi biti reportažatelevizije ABC o ratovima u Jugoslaviji iz novembra 1993.godine, koja ju je nazivala "Zemljom demona".No, ovaj retorički pristup suviše je površan i ne bi trebalo dabude ubedljiviji od pokušaja bivših oficira Fućide i Oku mije da <strong>za</strong>poraz Japana okrive mane u japanskom nacionalnom karakteru..Što se tiče suštinske superiornosti "Zapada", navodno neplemenskideo Evrope samo u ovom veku dva puta je poka<strong>za</strong>o da jekadar <strong>za</strong> nasiUe prema čijoj razmeri i sofisticiranosti ono balkanskoizgleda patuUasto. Stoga je Gandi, kada su od njega tridesetihgodina <strong>za</strong>tražili da komentariše <strong>za</strong>padnu civili<strong>za</strong>ciju, <strong>za</strong>jedljivoodvratio: "Bila bi to izvrsna <strong>za</strong>misao." Razlikovanje "Balkana"od "Evrope" jednostavno je <strong>za</strong>padnoevropska uobraženost,upražnjavanje doslovnog orijentalizma (Bakić-Hayden, 1995; Bakić-Haydeni Hayden 1992; cf. Todorova 1994, 1997) koje političarimapruža zgodno izvinjenje <strong>za</strong> njihove neuspehe, a naučnicimapodjednako zgodno "objašnjenje" koje <strong>za</strong>pravo objašnjava vrlomalo, a skoro nalaže da se neprijatne činjenice ignorišu.Najneprijatnija od tih činjenica jeste ona da se opšte pretpostavljananespojivost Srba, Hrvata i ostalih empirijski poka<strong>za</strong>laneistinitom. Upotreba metafore o propalom braku jugoslovenskihnaroda <strong>za</strong>nemaruje činjenicu da su ovi narodi, tamo gde sunakon 1945. godine živeli izmešani, <strong>za</strong>pravo sklapali veliki brojmešovitih brakova (Hayden 1996a, str. 788-790). Ni jezici nisubili u<strong>za</strong>jamno nerazumljivi. (Ilada je onaj koji su nekada zvali srpskohrvatskiimao više dijalekata, sve su sa lakoćom razumevalilokalni sagovornici, dok je insistiranje na njihovom razdvajanjuodražavalo političke platforme a ne realnosti uopštenjuGreenberg, 1996). Osim toga, devedesetih godina u svim delovimaJugoslavije najpopularnija politička ličnost bio je saveznipremijer Ante Marković (Vudvord, 1997, str. 129). Možda nije biloslučajno što je u svih nekoliko republika njegova popUlarnost16
- Page 1 and 2: 3u ovoj se knjizi umiranje bivše J
- Page 3 and 4: Naslov izvornika: 'Robert M. Hayden
- Page 5 and 6: i!Predgovor j zahvalnost... svako c
- Page 7: iFREDGOVOR I ZAHVALNOSTvljajući da
- Page 11 and 12: ~oher:LM...J:i.ejden SKICE ZA PllDf
- Page 13 and 14: :UVODje činila deo jedne ili više
- Page 15 and 16: \UVODtrebe da se neki aspekti te su
- Page 17 and 18: ;UVODNa ovaj način sistem ustavnog
- Page 19 and 20: !UVODdi pretvaranje onoga što je b
- Page 21 and 22: szato što on nije imao nikakvih il
- Page 23 and 24: porasta međuetničkih kontakata i
- Page 25 and 26: iII/
- Page 27 and 28: _Il.Qher:tJ1.JiejdeLL5KLCE~OllELJ E
- Page 29 and 30: ,KONFEDERALIZACIJA FEDERACIJE. 1988
- Page 31 and 32: --Robert M fiejrlen SKICE ZA PODELJ
- Page 33 and 34: ...KONFEDERALIZACIJA FEDERACIJE, 19
- Page 35 and 36: KONFEDERALIZACIJA FEDERACIJE, 1988-
- Page 37 and 38: KONFEDERALNI 140DEL ZA JUGOSLAVIJU"
- Page 39 and 40: KONFEDERALNI MODEL ZA JUGOSLAVIJU"?
- Page 41 and 42: (,KONFEDERALNI 140DEL ZA JUGOSLAVIJ
- Page 43 and 44: 4.Godine 1990, na prvim slobodnim i
- Page 45 and 46: USTAVNI NACIONALIZAMda deluje u pra
- Page 47 and 48: iUSTAVNI NACIONALIZAMžavanje ličn
- Page 49 and 50: STAVNI NACIONALIZAMva (član 249).
- Page 51 and 52: T_-"R""oJ..L!be:LrtLM~HlJJe;;)!jdCi
- Page 53 and 54: PODElJIt!lLKuću~lRob,rt M Hejd" SK
- Page 55 and 56: -iIlpRIŽELJKIVANA LEGALNOSTnovilo
- Page 57 and 58: ;PRIŽELJKIVANA LEGALNOSTUkratko re
- Page 59 and 60:
N.ezakonitost referenduma o nezavis
- Page 61 and 62:
iiziskivao saglasnost tih triju kon
- Page 63 and 64:
iSOSANSKI USTAVNI PREDLOZI, 1992-19
- Page 65 and 66:
OSANSKI USTAVNI PREDLOZI, 1992-1993
- Page 67 and 68:
•mačka, Francuska, Velika Britan
- Page 69 and 70:
azum. Naravno, sam Dejtonski sporaz
- Page 71 and 72:
:USTAV FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVI
- Page 73 and 74:
iII iUSTAV FEDERACIJE BOSNE I HERCE
- Page 75 and 76:
II~EN I VEŠTINA USTAVNOG OPSENARST
- Page 77 and 78:
l-.-.--Roillo~jJieIL5KICE ZA PODEL.
- Page 79 and 80:
~EN I VEŠTINA USTAVNOG OPSENARSTVA
- Page 81 and 82:
Robert M J:iejlien..5KICE ZA POOELl
- Page 83 and 84:
9.O kvadraturj začaranog kruga:od
- Page 85 and 86:
l. I_l'.'RQJJ.b!J:OeLLrt-1'MJ-j]H-"
- Page 87 and 88:
KVADRATURI ZAČARANOG KRUGAka bio d
- Page 89 and 90:
F~rtJ1..J:Lejden SKICE ZA PODELJENU
- Page 91 and 92:
l-Ro.her:Ui.Jiej.den SKICE ZA PQOEL
- Page 93 and 94:
I--.RclheJ:t.M.Jiejden SKICE ZA POD
- Page 95 and 96:
~e[tJ;LJ:LejdeIl5KICLZA1~illlliJE N
- Page 97 and 98:
Ukoliko zauzmete takav i takav stav
- Page 99 and 100:
iI:EPILOG: KOSOVO 1998-1999.će vel
- Page 101 and 102:
lIRobert M H ejdeIL5K1C.~OJ1E.LJEN1
- Page 103 and 104:
;EPILOG: KOSOVO 1998-1999.Iska poli
- Page 105 and 106:
lTimes, 29. maj 1999, A27). Ali, Go
- Page 107 and 108:
~.i.den-.SKlCE ZA PODELJfN.lL1illĆ
- Page 109 and 110:
RoberULH.ejdeo SKICE ZA PODELJENU K
- Page 111 and 112:
AArent, Hana (Arendt Hannah),36,167
Change language