Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

KONFEDERALNI MODEL ZA JUGOSLAVIJU"?ralnog ugovora. Komisija bi davala preporuke i saopštavala svojemišljenje o pitanjima regulisanim federalnim ugovorom kada jeto izričito predviđeno i kada se bude smatralo neophodnim. Imalabi i samostalnu vlast u pogledu odluka koje joj bude poveriosavet ministara. Komisija bi pripremala godišnji izveštaj o radukonfederacije.Komisiju bi činio utvrđeni broj (npr. sedamnaest) članovakoje bi sporazumno naimenovale vlade država na četiri godine,sa mogućnošću obnove mandata. Odluke bi donosila većinomglasova. Njeni članovi bili bi samostalni u radu, ne bi mogli daprimaju platu od bilo koje druge vlade ili drugog organa, niti dase bave bilo kojim pozivom za vreme trajanja mandata.4. Konfederalni sud Zadatak ovog suda bio bi da obezbedi poštovanjezakona u tumačenju i primeni konfederalnog ugovora.Sastojao bi se od petnaest sudija, izabranih "među osobama odnajvišeg moralnog ugleda koje bi morale da ispunjavaju uslove zaobavUanje sudijske funkcije ili su pravnici koje smatraju stručnjacimaiz međunarodnog, ustavnog ili upravnog prava". Sudije bise na osnovu sporazuma vlada država-članica birale na određenirok od, na primer, šest godina, po čijem isteku bi mogle biti ponovoizabrane.Država koja bi smatrala da neka druga država ne izvršava svojeobaveze po konfederalnom ugovoru mogla bi da podnese tužbukonfederalnom sudu. Pre podnošenja tužbe o tom pitanjuraspravljala bi izvršna komisija, koja bi saopštila svoje mišU enjeo njemu nakon što bi čula argumente obeju strana. Ukoliko bisud presudio da tužena država nije ispunila svoje obaveze, ona bibila dužna da preduzme neophodne mere u skladu sa presudom.Savet ministara bi se brinuo o izvršenju presude.Sud bi sprovodio nadzor nad zakonitošću akata izvršne komisijei saveta ministara, osim nad njihovim preporukama i mišljenjima.Imao bi nadležnost nad pitanjima nadležnosti i procedurekoja bi postavili savet ministara, komisija ili neka od država.Svako fizičko ili pravno lice imalo bi pravo da podnese tužbu suduu vezi sa istim pitanjima povodom odluka ili opštih propisakoji se odnose na njih, ili u slučaju kada je neki organ konfederacijepropustio da donese neophodnu odluku; međutim, alternativnipredlog ne bi davao ovu nadležnost u slučajevima koji seodnose na pojedince.Sud bi naimenovao posebnu komisiju koja bi izvršavala obavezenametnute Evropskom konvencijom o ljudskim pravima iz1950; međutim, alternativni predlog ne bi davao to ovlašćenje.Konfederalni sud bi donosio odluke većinom glasova sudijakoji učestvuju u parnici. U slučaju nerešenog ishoda glasanja presudiobi glas predsednika suda ili njegovog zamenika( -ce). Odlukasuda bila bi konačna i protiv nje ne bi bila moguća žalba. 1'-10-rala bi biti obrazložena, a svaki sudija bi imao pravo da posebnoizjavi svoje slaganje ili neslaganje.5. Ostali organi Model je predviđao da bi konfederacija moglada osniva druge organe kao što su razvojna banka, fond zazajednički dogovorene projekte, ustanova za standardizaciju iustanova za mere i merila; u načelu, spisak tih drugih organa trebalobi da poimence navede sve što bi bilo dozvoUeno.6. Mesto konfederalnih organa j/lodel je predviđao da bi sekonfederalni organi nalazili u raznim gradovima; da bi ti organiuživali ekstrateritorijalni status, a da bi njihovi članovi i radniciuživali imunitet priznat međunarodnim pravom.FinansijeSvaka država bi davala doprinos u prostoru i izdržavala zajedničkatela konfederacije koja se nalaze na njenoj teritoriji. Za ostalezajedničke troškove svaka od država plaćala bi srazmeran doprinos,koji bi se zasnivao na društvenom proizvodu po stanovniku(40%), površini države (30%) i broju stanovnika (30%). Svakadržava bi plaćala za onaj deo zajedničkih vojnih snaga koji jestavila pod zajedničku komandu, kao i za troškove vojnog angažovanjate snage. Po alternativnom predlogu svaka država biplaćala za svoje učešće u organima konfederacije u skladu sa svojimkorišćenjem svakog projekta. Radi kontrole prihoda i rashodakonfederacije bio bi osnovan finansijski sud.Nasleđe i jezikjviodel je navodio da bi se sva pitanja u vezi sa nasleđivanjem statusanakon rekonstrukcije jugoslovenske federacije u konfederacijusporazumno rešavala u skladu sa opšteprihvaćenim načelimameđunarodnog prava. Kada je reč o jeziku, model je predviđaoupotrebu svih jezika država članica u organima konfederacije, ida bi se svi akti organa konfederacije i presude konfederalnog sudaobjavljivali na svim ovim jezicima.-7-7-