Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

:UVODje činila deo jedne ili više država, ili teritorijalnih jedinica sa potencijalomda postanu države" (str. 77). Ma koliko ovaj stav mogaobiti "konvencionalan" kao i "pristup ... koji je usvojila međunarodnazajednica u pogledu ustavnih pitanja" (str. 74 nap.20), kao što ova knjiga podrobno pokazuje to očito nije bilo gledišteizabranih rukovodstava raznih jugoslovenskih naroda nitikoncepcija koju su ona primenjivala u praksi. Ova pogrešna percepcijameđunarodne zajednice bila je od fundamentalnog značaja,jer je to značilo da se međunarodna diplomatija zasnivalana načelima irelevantnim za načela koja su pokretala političkeaktere u Jugoslaviji, tako da je ta diplomatija manifestovala neuspehpriželjkivanja a ne trijumf pomanjkanja vo~e. Po rečimaDragoljuba Mićunovića, osnivača opozicione Demokratske strankeu Srbiji, povodom jednog iz niza propalih planova za Bosnunegde 1994. godine, zapadni diplomati nikada nisu shvatili "date, kada uđeš u pogrešan voz, svaka stanica pored koje prođešuda~ava od željenog odredišta". Taj pogrešni pravac nipošto nijeprosto stvar istorijskog interesa, zato što produženo međunarodnoprisustvo u Bosni i dalje upravlja suprotno načinu na kojiljudi u njoj glasaju (vidi 6-9. poglavlje).Ukazivanje na netačnosti u premisama međunarodne diplomatijeu pogledu Jugoslavije ne bi uznemiravalo ukoliko bismotamošnje narode mogli jednostavno da otpišemo kao "primitivne","Balkan" i na druge načine izopštene iz civilizovanog sveta- što nas vraća na stereotipe sa kojim smo započeli. No, takvostereotipiziranje neminovno podrazumeva postojanje dobrog, civilizovanognaroda (kulture, religije ili, u nešto malo ranijem razdoblju,rase) koji služi za poređenje sa zlom, podrazumeva HantingtonovZapad koji bi valjalo suprotstaviti ostatku sveta, implicitniokcidentalizam (Carrier, 1992) bez kojeg orijentalizam nemaretoričkog uticaja. Stoga, iako ova knjiga započinje sa osporavanjemorijentalističkog stereotipiziranja, veliki deo analize unastavku predstavU a neumorno pobijanje implicitnog okcidentalizmakoji je mnoge pisce navodio da jednostavno pretpostavekako će državna uređenja, koja danas uživaju naklonost u izvesnimkrugovima na "ZapaduIf, verovatno uvek stvarati Illoralnopože~na stanja kao što su demokratija, poštovanje ljudskih prava,multikulturalnost ili multietničnost. Ovo pobijanje postiže seanalizom logike ustavnih uređenja nastalih nakon državnog socijalizmau Jugoslaviji, i ne samo u njoj, ali koja su stvarala poli-tičke situacije potpuno drugačije od navodnih opštih načela nakoja su se pozivali da bi ih opravdali. Umesto da je reč o odstupanjimaod tobože drugačijeg evropskog standarda, ova državnauređenja pokazuju veoma modernu evropsku logiku čak i kada suu suprotnosti sa nekim načelima liberalno-demokratske države zakojom, kako tvrde, žudi tako veliki broj Uudi.Ali upravo je, izgleda, logična priroda ovih državnih uređenjadovela do toga da ih ne proglašavaju samo bivši Jugosloveninego i sami međunarodni činioci poput, na primer, američkihpravnika koji su pisali ustav za hrvatsko-muslimansku "FederacijuBosne i Hercegovine" i Dejtonski ustav za Bosnu (vidi 6-8. poglavlje).Ta logika je u stvari dovela "Zapad" u upadljivo neprijatanpoložaj u Bosni, gde je međunarodna zajednica, a naročitoSjedinjene Države, u neobičnoj situaciji da tvrdi kako izgrađujedemokratiju, a istovremeno energično ne haje za saglasnost onihkojima upravlja, ili bar za saglasnost pobednika na izborima kojeje međunarodna zajednica naložila i nadgledala (vidi 9. poglavlje).Čini se da ima malo izgleda da će ova nedoslednost nestati,zato što postoji oštra protivurečnost između državnih oblikakoje sami bosanski narodi smatraju legitimnim i multikulturalnostikoju međunarodna zajednica želi da izgradi. Ali ovo nije razlikaizmeđu balkanskog primitivizma ili tribalizma i zapadne civilizacije,nego je to manifestacija protivurečnosti koje se nalaze usamim zapadnim pojmovima i ustanovama.U stvari, logika ustavnih uređenja analiziranih u ovoj knjizi·jeste takva da poduhvat zapravo predstavlja antropologiju neuspehadržave a ne državnih ustrojstava; ili, tačnije rečeno, analizutoga koje vrste ustrojstava izgledaju sklone neuspehu. Ovo jedvada je akademski rad ili rad ograničen na Balkan, ili čak naono što su nekada nazivali Trećim svetom. Separatistički pokreti,koncepcijski slični onim koji su uništili bivšu Jugoslaviju, priličnosu rasprostranjeni u svetu, čak i u tako dobro uređenim zemljamakao što su Kanada (Kvebek), .Španija (Katalonija i Baskija),Rusija (Čeč.enija), Turska (Kurdistan) i Indija (Kašmir; povremenoPendžab i neke od država istočno od Bangladeša). Iakoprekasno da bi se sprečile katastrofe koje su zadesile bivšu Jugoslaviju,moglo bi biti moguće, ukoliko priznamo logičke poslediceizvesnih ustavnih stavova, sprečiti njihovo usvajanje u budućimslučajevima. Ali, da bi se to postiglo neophodno je da analizebudu zasnovane na realnim ocenama sposobnosti za opsta-2.4