Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

,.-lRD bed M H ejdeJLSKlCLZAJ'.OJlELJEN1LK,\Ju..l.JĆl..LJ ---JAli, to jeste tehnički izvodljivo devedesetih godina. Na dan23. maja "petnaest bombi NATO-a dve noći zaredom pogađalo jepumpe za vodu ... u gradu Sremska Mitrovica, koji se nalazi na severozapadu"(Washinton Post, 24. maj 1999 [Svetsko izdanje namreži]). Napadi od 24. maja "drastično su smanjili rezerve vodeoštetivši pumpe i presekavši električno napajanje nekoliko pumpikoje su još radile" (Washington Post, 25. maj 1999, Al). Samo30 odsto dvomilionskog stanovništva Beograda imalo je tekućuvodu, a grad je ostao na 10 odsto svojih rezervi vode (New YorkTimes, 25. maj 1999, Al). Da ovi napadi nisu bili usmereni navojna dejstva na Kosovu vidi se iz opaski koje je Washington Postpripisao jednom pentagonskom zvaničniku koji je izjavio da su senapadi ograničili na užu Srbiju, ali da se "saznaje kako komandantiNATO-a planiraju da napade prošire na Kosovo"(Washington Post, 25. maj 1999, Al). Teško bi se mogao naći očiglednijiprimer za to da NATO u Srbiji radije za mete odabira civilenego vojnike na Kosovu.Lišavanje stanovništva snabdevanja vodom predstavlja udžbeničkiprimer kršenja međunarodnog humanitarnog prava, tačniječlana 54 Protokola I uz Ženevske konvencije iz 1949. Kao štoje primetio Arije Nejer, Komisija UN-a za ratne zločine koja istraživalabosanski rat zakUučila je da su napadi na civilno stanovništvoprima fade ratni zločin, preporučivši da se protiv zapovednikabosanskih Srba podigne optužnica zbog napada nastanovništvo. 13 Čini se nesumnjivim da su zapovednici NATO-a i,po svoj prilici, bar neki njegovi politički rukovodioci krivi zbogratnih zločina u najmanju ruku po ovom osnovu. Izgledalo bi, takođe,da nivo štete načinjene na očevidno civilnim infrastrukturnimciljevima u Srbiji čini vojne zapovednike NATO-a, i bar nekeod njegovih političkih rukovodilaca podložnim onoj istoj optužnicikakvu je tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslavijupodigao protiv Ratka Mladića i Radovana Karadžića,zbog "opsežnog uništavanja imovine: koje su pojedinačno i u dogovorusa drugima planirali, podsticali, naređivali ili su na druginačin pomagali u planiranju, pripremi ili sprovođenju opsežnog,nečovečnog i nezakonitog uništavanja H' imovine koje nijeopravdavala vojna potreba, ili su znali ili su imali razloga da znajuda se njihovi potčinjeni pripremaju da unište ili da drugima13 Nejer 2001, stL 212,;EPILOG: KOSOVO 1998-1999.dozvole da unište ... imovinu ili su tako postupili i propustili dapreduzmu neophodne i razumne mere kako bi sprečili to uništavanjeili kaznili počinioce istog".14Tako je "humanitarna intervencija" na Kosovu donela bombardovanjauglavnom civilnih ciUeva, što predstavU a prima faderatne zločine koje je počinio NATO, navodni humanitarni intervencionista.Međutim, izgleda da su takvi ratni zločini iz više razloganeizbežni u bilo kojoj "humanitarnoj" intervenciji. Prvo, nanivou međunarodnog prava svaki narod ima pravo da se brani odagresije. Na nivou praktične politike, narod koji je napadnut pokušaće da pruži otpor napadaču. Prema tome, da bi se pobedi lou ratu, neophodno je poraziti ne samo vojsku nego i narod, stanovništvo.Stoga je odluka da se napadne suverena država, logično,i odluka da se napadne stanovništvo te države a ne samo vojska.Odabiranje civilne infrastrukture Srbije (a ranije Iraka) zametu NATO-a stoga je logično, a neprestano ponavljanje da "NA­TO nikada ne uzima civile za metu" licemerno je i, po svoj prilici,treba da zamagli neprijatnu činjenicu da humanitarna intervencijaiziskuje činjenje ratnih zločina.Moralno opsenarstvo povezano sa humanitarnom intervencijomrazotkrio je Havel, koji smatra da su vrednosti Uudskih pravamoćne, zato što su ljudi spremni da za njih umru. U prvi mahbi se učinilo da on ponavUa Gandijeve reči, za koga kažu da jerekao da iako postoji više ciUeva za koje bi rado umro, ne postojinijedan ciU radi kojeg bi Ubijao. NATO, međutim, nije spremanda njegovi vojnici ginu za Uudska prava nego da radi njih ubijaju,u čemu je, najzad, suština humanitarne intervencije, a čemuHavel aplaudira.Naravno, neko bi mogao dokazivati da je stanovništvo legitimanciU, jer je narod kao korpus kriv. Tako se po mišljenju DanijelaGoldhagena srpski narod "očigLedno sastoji od osoba saoštećenim sposobnostima za moralno rasuđivanje, te je upao umoralni ponor, iz kojeg nema izgleda da se izvuče ... bez nečijepomoći".lS Kada neko zagovara ubijanje civila, svakako da je utešnopretpostavUati da oni nisu nevini, stoga što je tada, kako jeto rormulisao Antoni Luis, ubijanje civila" cena koja mora bitiplaćena kada jedan narod pođe za zločinačkim vođom" (New York14 Optužnica protiv Radovana Karadžića i Ratka r,lladića, ICTY, jul 1995,15 Ibid,206