Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

KONFEDERALNI MODEL ZA JUGOSLAVIJU"?3. Odbrana, bezbednost, oružane snage Model je predviđao dabi svaka država u konfederaciji imala vlastite oružane snage (doklegod to bude potrebno do eventualne demilitarizacije); da bina nivou konfederacije postojala koordinacija odbrambene opremei potreba; da bi u slučaju agresije predsednici svih državaosnovali zajedničku komandu; da bi svaka država sama odlučivalada li će njena vojska biti na dobrovoljnoj osnovi ili sa vojnomobavezom; države bi mogle da se dogovore o osnivanju zajedničkihsnaga određenih tipova, kao što su vazduhoplovstvo, protivvazdušnaodbrana ili mornarica; a sa dva moguća rešenja za zajedničkuvojsku: (1) da bi u slučaju neposredne vojne opasnostikonfederacija mogla da ima zajedničke oružane snage "za nepredviđenusituaciju", pod komandom koja bi bila naimenovanakonsenzusom, ili (2) da bi, pored oružanih snaga svake države,konfederacija mogla da ima svoje oružane snage "za nepredviđenislučaj", takođe pod komandom koja bi bila naimenovana konsenzusom.4. Međunarodni odnosi Pod ovim naslovom model je predviđaoda bi svaka država bila samostalni subjekt po međunarodnompravu, sa ovlašćenjem da zak~učuje međunarodne ugovore, ali dabi i konfederacija mogla da sklapa ugovore u meri koju dozvoljavakonfederalni ugovor. Međutim, o takvim ugovorima ne samošto bi morao biti postignut konsenzus, nego bi ih, takođe, moralaratifikovati svaka od država. Svaka država bi imala svoja samostalnadiplomatska i konzularna predstavništva, a povrh toga iprivredne, informativne i turističke urede u trećim zem~ama, apostojala bi i odredba da države "mogu na osnovu ugovora daosnivaju i zajednička predstavništva". Bilo je, takođe, predviđenoda bi "u meri koju dopušta konfederalni ugovor", konfederacijaodržavala diplomatske odnose sa trećim zem~ama i međudržavnimorganizacijama. U pogledu spo~nih poslova model je državamapružao alternative za "koordinaciju" spo~nih poslova.5. Životni i radni uslovi ~"odel je samo naveo da bi se države,pod okriljem konfederacije, sporazumevale o merama za pobljšanježivotnih i radnih uslova za stanovništvo, i da bi u tom kontekstubilo moguće osnivanje zajedničkog fonda.6. Intelektualni i tehnički razvoj Model je predviđao da bi sedržave, pod okriljem konfederacije, sporazumevale o programimaintelektualnog i tehničkog razvoja, a da bi se ovo opšte načelo primenjivalodogovorom o "protokolima" o njegovom ostvarivanju.74 -Organi konfederacijeOvo je bio najvažniji deo modela. Sva načela i nadležnosti izprethodnih delova bila bi bezvredna ukoliko ne bi postojalastruktura za odlučivanje o načinu njihovog ostvarivanja i za sprovođenjeodluka. Model se upravo na ovom pitanju raspadao i postajaoništav.Model je iziskivao državnu strukturu koja bi se sastojala odsavetodavnog parlamenta (po alternativnom predlogu ne bi postojalotakvo telo), saveta ministara, izvršne komisije i konfederalnogsuda. Razmotriću svako od tih tela ponaosob.1. Savetodavni parlament Ovo telo bi se sastojalo ili od podjednakogbroja izabranih poslanika iz svake od država ili, pak, odjednakih delegacija parlamenata svake od država. Parlament bivršio savetodavnu ili nadzornu vlast koju predvidi konfederalniugovor ili bi, po drugom rešenju, odlučivao na osnovu konsenzusa,a u tom slučaju odluke bi morale da ratifikuju i države-članice.Savetodavni parlament bi raspravljao o godišnjem izveštajukoji bi mu podnosila izvršna komisija i o godišnjem budžetu konfederacije.Mogao bi i da dvotrećinskom većinom izglasa nepoverenjeizvršnoj komisiji.2. Savet ministara Ovaj savet bi se sastojao od po jednogpredstavnika svake od država, sa rukovodstvom koje bi se smenjivalosvakih šest meseci po abecednom redosledu naziva država.Savet bi mogao da donosi odluke o svim pitanjima za kojaje konfederalni ugovor predvideo njegovu nadležnost. Mogaobi da prenese na izvršnu komisiju ovlašćenje za primenu propisakoje je doneo ili, pak, da prenese nadležnost za donošenjeodluka iz domena komisije ukoliko bi to smatrao celishodnim.Po alternativnom predlogu, savet ministara bi sprovodio odlukesavetodavnog parlamenta sa kojim su se saglasile sve države.Savet ministara mogao bi da odlučuje o svim pitanjima, izuzevproceduralnih, samo jednoglasno, i to u punom sastavu. Savetbi, takođe, izvršavao izvesne obaveze predviđene Evropskomkonvencijom o ljudskim pravima iz 1950. u ime država koje nisute Konvencije; međutim, alternativnim predlogom tražise ukidanje ovog ovlašćenja.3. Izvršna komisija Komisija bi se starala o primeni odredbikonfederalnog ugovora i mera koje su drugi organi konfederacijeusvojili ili su bili obavezni da usvoje na osnovu odredbi konfede--7-5-