Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

...;USTAVNI NACIONALIZAMvatsku, ona primerom potvrđuju tenziju između pojma teritorijalnogsuvereniteta, zasnovanog na zajednici ravnopravnih građana,i pojma nacionalnog suvereniteta, zasnovanog na isključivompravu pripadnika jednog naroda na vlastitu državu, i liče na tenzijekoje je Dimon (1986a, 1986b) pronašao u "nemačkoj ideologiji"između individualizma i etnonacionalne zajednice. Dimon je"totalitarnu boljku" nacionalsocijalizma smatrao odstupanjem odmoderne ideologije zbog njenog preobražaja načela individualizma,koje podrazumeva borbu svih protiv svih, u filozofiju nerazlučivograsnog sukoba i istrebUenja (Dumont 1986b, str. 174-175). Ideologija o narodu kao kolektivnom pojedincu koji se zasnivana rasi, jeziku i kulturi takođe pruža koncepcijski temeU zapolarizovanje populacija fizičkih lica u komponente nacija i zarazličiti postupak prema njima na osnovu nacionalnog identiteta.Štaviše, ideologija nacionalnog suvereniteta, prava na nacionalnosamoopredeUenje, u stvari iziskuje takvu diskriminaciju,jer se bez nje ne mogu sačuvati granice većinskog naroda.Hitler je, naravno, iz razloga koje Dimon smatra delimičnotaktičkim, delimično filozofskim i delimično idiosinkrazijskim,grupe definisao rasom a ne nacijom: istorija svakog dosada postojećegdruštva jeste istorija rasnih borbi (a Dimon uverljivo tvrdida je Hitler želeo da njegov pokret bude "svojevrsna antitetičnakopija" marksizma, koja klasnu zamenjuje rasnom borbom [Dumont1986b, str. 150-151]). Tuđmanova varijanta je blaža, jerborbe za nacionalni identitet mogu biti ograničene na teritorijena kojima se narodi preklapaju; može se (i mora) imati nacionalnačistota u jednoj zemlji, uprkos tome što socijalizam ili rasizamne poznaju državne granice. Još jednom, nacionalni i teritorijalnisuverenitet moraju se poklapati.Usmeravanjem pažnje na Hitlerov čisto fizički rasizam, Dimonneposredno povezuje izopačenost nacionalsocijalizma saspecifičnostima nemačke ideologije. Ali možda on, poput mnogihdrugih antropologa, ne uspeva da uoči jedan opštiji fenomen,jer je pažnju iskUučivo usmerio na specifičnosti svoje odabranekulture. U stvari, skoro sve višenacionalne zajednice u Mitte/europidoživele su težnje ka fašizmu u svojim dominantnimnarodima, koje su se ispoUile za vreme Drugog svetskog rata uHrvatskoj, fv1ađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj, a i u Nemačkoj. Usvim ovim regijama postojale su veće koncentracije manjinskihnaroda, ali su većinske populacije žudele da stvore nacionalnedržave. Političku definiciju nacije-države u savremenom razdobUučinio je teritorijalni suverenitet, dok je politička suština nacUe-državenacionalni suverenitet. Dok prva može biti prihvatUivaza manjinske populacije, druga to ne može biti. Ukoliko jeTuđmanovo poimanje naroda kao kolektivnog pojedinca tolikorasprostranjeno koliko ja verujem da jeste, onda manjine predstavljajustrance u političkom i socijalnom korpusu nacionalnedržave većine. Stoga su za većinu, da bi ostvarila svoj prevashodniciU nacionalnu državu, moguća samo dva izbora - "teritorijalnosmanjenje države ili isterivanje nelojalnih manjina"(Rotschild 1974, str. 134). U osnovi, ovaj izbor bi iziskivao negiranjejednog od dvaju protivrečnih načela međunarodnog prava:neprikosnovenosti granica ili nacionalnog samoopredeljenja.Međutim, režim koji se upusti u "etničko čišćenje" - ili u ono štoTuđman smatra neumitnošću programa isterivanja, istrebUenja ipreobraćenja na drugu veru - može da opravdava svoje ponašanje,bar vlastitom narodu, odbranom oba ova načela. Puni nacionalnisuverenitet iziskuje i nepovredive granice i homogenostanovništvo, što dovodi do poklapanja i teritorijalnog i nacionalnogsuvereniteta. Kada se ovo ima na umu, Tuđmanovo priznanjeneizbežnosti "konačnih rešenja" moglo bi se smatrati izuzetnootvorenom izjavom o srednjoevropskoj političkoj stvarnosti,utemeUenoj na potrebi da se prebrodi osnovna protivurečnostu evropskoj društvenoj i političkoj misli.ZaključakUstavni nacionalizam manifestuje pokušaj da se pomire dva protivurečnashvatanja suvereniteta: teritorijalno i (etno)nacionalno.Budući da su ustavi na koncu političke platforme izraženepravnim terminima, dok je politička suština ustavnog nacionalizmapuni suverenitet dominantnog naroda, manjine u takvom sistemupokazuju realizam kada pretpostavUaju da nema izgleda zaprimenu onih odredbi u kojima se tvrdi da će se prema njima postupatina ravnopravan način. Iz tog razloga čini se verovatnimda će režimi ustavnog nacionalizma, i pored toga što se pravdaju"pravom na samoopredeUenje" i što javno prihvataju demokratijui ravnopravnost, otuđivati manjinske populacije i da neće donositidemokratiju ili slobodu, već građanski rat i iz njega proi s-102.-103-