Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

iPRIŽELJKIVANA LEGALNOSTža trajala dva sata umesto polučasovne pauze koju je objaviopredsednik skupštine. 13 Bilo je, takođe, jasno da je muslimanskivođa Alija Izetbegović odbacio kompromis koji su postigličlanovi njegove stranke SDA, da bi potom iznudio glasanje naskupštinskoj sednici, čija je zakonitost i sama bila krajnje sumnjiva,i to o pitanju o kojem se po ustavu nije moglo glasati nataj način.Važno je napomenuti da je SDS još učestvovao u radu skupštinei pregovarao sa muslimanskom strankom SDA krajem januara1992, i da je zapravo izgledalo da je postigao nagodbu sa tomstrankom za vreme duge pauze na skupštinskoj sednici tokom noći24-25. januara 1992. Posle te pauze predsednik SDS-a RadovanKaradžić pojavio se na podijumu sa političarem iz SDA-a MuhamedomČengićem kako bi najavio dogovor na osnovu kojeg jenajpre trebalo ostvariti političko-teritorijalnu reorganizaciju republike,nakon čega bi odmah usledio referendum koji su zahtevaliMuslimani. Kao što je izvestio list Oslobođenje, Karadžićevaizjava, "Nikada nismo bili tako blizu dogovora kao ovoga puta",dočekana je aplauzom i odobravanjem šefa poslaničke grupeHDZ-a u skupštini. Međutim, Izetbegović je potom odbacio predloženidogovor, izjavljujući da se referendum mora održati bezikakvih preduslova. U tom trenutku šef poslaničke grupe SDS-azatražio je da se pitanje referenduma iznese pred Savet za pitanjaravnopravnosti. Predsednik skupštine, poslanik SDS-a, potomje okončao sednicu za taj dan, u 3.30 ujutro 25. januara 1992,zakazavši novu sednicu za 10 ujutro istog dana. Međutim, sat kasnijejedan poslanik SDA-a stao je pred govornicu, pozvao skupštinuna red i, u odsustvu srpskih poslanika, stavio na glasanjepredlog za održavanje referenduma koji je jednoglasno usvojiloprisutnih 130 poslanika (od ukupno 240).Kada se ima u vidu pažnja koja je bila posvećena u amandmanimaiz 1990. godine na bosanski ustav da bi se sprečilo "nadglasavanje",pa čak i stav iz platforme koju su u bosanskoj skupštiniusvojili poslanici iz SDA i HDZ-a, veoma je teško smatrati daje zakazivanje referenduma bilo postupak u skladu sa slovom iliduhom bosanskog ustava. Teško je, takođe, smatrati da je sedni-13 Opis ove skupštinske sednice u ovom iskazu sledi izveštaj Oslobođenja,26. januar 1992, str. 1, 3. Podudarni izveštaji pojavili su se u Borbi od27. januara 1992, str. 6, i u Vremenu od 3. februara 1992, str. 8-9.ca u 4.30 ujutro na kojoj je obavUeno glasanje bila legalna, s obziromna to da je predsednik skupštine zakazao nastavak sednicetog tela za 10 ujutro.Ali čak i da je referendum bio legitiman, za njegove rezultatenije se moglo reći da su izražavali volju naroda Bosne i Hercegovineda konstituišu republiku kao suverenu i nezavisnu državu.U ovom pogledu, prvobitna izjava Badenterove komisije o neispunjenomuslovu, pozivajući se na volju naroda, u množini a nena narod republike, predstavljala je tačan odraz i ustavnih nalogai tadašnje političke realnosti u republici. Ali, rezultati referendumavrlo jasno su pokazali da je volja srpskog naroda u Bosni iHercegovini čvrsto bila protiv nezavisnosti. Prema tome, iako jeBadenterova komisija izjavila da bi referendum možda mogao daustanovi voUu naroda Bosne i Hercegovine u pogledu nezavisnosti,za rezultat ovog glasanja nikako se nije moglo reći da jeostvario taj cilj.Zaključak: činjenični raspad bosanske državePrimenom Badenterove definicije države kao "zajednice koja sesastoji od teritorije i stanovništva potčinjenog organizovanoj političkojvlasti", krajem 1991. godine Bosna i Hercegovina empirijskinije bila država, njeno stanovništvo obrazovalo je tri"zajednice" a ne jednu, njena bivša "organizovana političkavlast" doživela je slom, dok je veliki deo njenog stanovništva odbijaoda se potčini navodnoj političkoj vlasti koja je radila kršećiustav. Priznanje Bosne i Hercegovine nevažno je za ovaj zakUučakjer je - kako je Badenterova komisija formulisala to pitanje- "postojanje ili nestanak države činjenično pitanje" dok su"posledice priznanja od strane drugih država čisto deklarativne" .Ovaj raspad države bio je, međutim, manifestacija raspadapolitičke opšte saglasnosti koja je omogućavala jedinstvenu državunaroda Bosne. Ta opšta saglasnost bila je zasnovana na korenutog izraza: na saglasnosti. Da su se narodi Bosne i Hercegovinena izborima 1990. definisaLi kao Bosanci, repubLika je moglapostojati kao država bosanskog naroda. Ali, umesto toga stanovništvoBosne i Hercegovine pretežno se izdelilo na tri naroda:Srbe, Hrvate i Muslimane. Ova podela bosanskog stanovništvadovela je do sloma ustavnog sistema Bosne i Hercegovine, koji je