Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

:KONFEDERALIZACIJA FEDERACIJE, 1988-1990,Borbi je, u članku zasnovanom na "nezvaničnim izvorima", potombilo objašnjeno kako je najverovatnije da će postupak biti takavda će sudije saslušavati funkcionere iz raznih republika/pokrajinana zatvorenim sednicama i da neće smeti da daju nikakve komentaresve dok ne bude utvrđeno i saopšteno njihovo zvaničnomišljenje, a da ć.e taj postupak trajati namanje mesec dana.Ali, kao što to biva, sud je odabrao da nastavi rad zakazivanjemjavnih rasprava o svakom od ustava kako bi se početno upoznaosa preliminarnim mišljenjem sudije zaduženog za preispitavanjeodređenog ustava. U skladu s tim, sud je napravio rasporedtih rasprava, obavesti o svaku republičku/pokrajinsku skupštinui pozvao svaku od njih da uzme učešća. Rasporedom je bilopredviđeno da se prvo raspravUa o slovenačkim amandmanima, 5.decembra 1989. godine. Međutim, Predsedništvo Skupštine Slovenijesaopštilo je 21. novembra da Slovenci neće učestvovati uraspravi zakazanoj za 5. decembar, uz obrazloženje da su i sameradnje Ustavnog suda neustavne! Sloven ačko obrazloženje bilo jesledeće: iako je na osnovu ustava Ustavni sud jedino ovlašćen dadaje mišljenje o tom pitanju, Savezna skupština je od Suda zatražilapresudu. Osim toga, po Slovencima, Savezno izvršno većemoglo je da predloži samo razmatranje akata koji su usvojeni ukonačnom obliku, a u tim predlozima morali bi biti navedeni pojedinačnisporni stavovi, uz naziv zvaničnog dokumenta i brojstrane na kojoj je bio objavUen, dok je Savezno izvršno veće postupalona osnovu nacrta amandmana a ne na osnovu zvaničnoobjavUenih verzija (Borba, 22. novembar 1989, str. 3).I pored ovog saopštenja Skupštine Slovenije, Ustavni sud sesastao, kako je bilo zakazano, 5. decembra da bi razmatrao slovenačkeamandmane. Na ovoj sednici iskrsla je još jedna komplikacija:na javnu raspravu nije došao predstavnik Saveznog izvršnogveća. Budući da je SIV bio inicijator postupka preispitivanja,a Slovenci su, održavši svoju reč, odbili da prisustvuju, Sudse suočio sa izgledom da javnu raspravu održi bez učešća i stranekoja je postupak pokrenula i druge zainteresovane strane usporu. Posle izvesne rasprave i provere svojih proceduralnih pravila,Sud je odlučio da nastavi sa radom. Sudija, zadužen za preispitivanjeslovenačkih amandmana, izvestio je o svojim nalazima:da su neki od amandmana bili "identični" odgovarajućim paragrafimasaveznog ustava, da su neki bili slični, i da je trećagrupa povlačila pitanja koja su predstavljala novinu u jugoslo-venskom ustavnom pravu, a odnosila su se na strukturu ustavnogsistema (Borba, 6. decembar 1989, str. 4).Sudija izvestilac nije smatrao da su sva odstupanja od odredbisaveznog ustava "u suprotnosti" sa njim. Neka su, po njegovimrečima, zapravo unapređivala društvene koncepcije koje subile uvedene i razvijene amandmanima na savezni ustav iz 1988.godine. Druga su, međutim, doista bila razlog za zabrinutost. Izričitoje naveo pitanje da li republika može da se otcepi i da nataj način jednostrano promeni granice zemlje, odnosno da li jepotrebna saglasnost svih republika i pokrajina; pitanje da li bijedna republika mogla ograničiti moć saveznih vlasti da proglasevanredno stanje u republici; i da li bi republika mogla da naložisvom predstavniku u Predsedništvu SFRJ da postupa samo u skladusa izričitim nalozima te republike (Borba, 6. decembar 1989,str. 4). Pošto je izrazio ovu zabrinutost, a kako nije bilo izlaganjani zastupnika Savezne skupštine ni Republike, sudija je odgodiojavnu raspravu.Tokom sledećih nekoliko nedelja, Sud je održao slične javnerasprave o ustavnim amandmanima svih republika i autonomnihpokrajina. Savezna skupština nije slala svog zastupnika ni na jednuod tih rasprava, mada su republike i pokrajine bile zastupUenena njima.U svojoj konačnoj analizi Sud je zakUučio da ustavi svih republikai pokrajina, osim onog Crne Gore, sadrže odredbe u suprotnostisa saveznim ustavom. (Borba, 9. februar 1990, str. 9)Većina osporenih odredbi bila je relativno tehničke prirode i onenisu bile otvoreno politički opasne, bar ne u tom trenutku. Najčešćinedostaci bili su u odredbama ustava Hrvatske, Bosne i Hercegovine,tY\akedonije, Slovenije i Vojvodine kojima se implicitnoili otvoreno uspostavU ala republička/pokrajinska kontrola nad"velikim sistemima" ( električna prenosna mreža, železnički sistemi poštanska služba); u odredbama ustava Srbije i pokrajinakojima se iziskivala upotreba ćirilice; i u odredbi srpskog ustavakojom se ograničavala privatna svojina nad zemUištem.Sud je imao više da kaže povodom slovenačkih amandmana.U vezi sa krucijalnim pitanjem otcepljenja, Ustavni sud Jugoslavijese izjasnio protiv jednostranih odluka. Iako je smatrao da republikeimaju pravo da se otcepe, zakUučeno je da su dogovori ipostupci za ostvarivanje tog prava u delokrugu saveznog ustava.Budući da taj dokument ništa nije govorio na tu temu, odredbe62