Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

l-.-.--Roillo~jJieIL5KICE ZA PODEL.LENlLK1LĆ~~koji su bili izabrani. l zaista, u maju 1997. godine one su uhapsileIbrahima Đedovića, poslanika opozicionog muslimanskog Demokratskognacionalnog saveza Fikreta Abdića, u to doba poslanikau Zastupničkom domu Federacije, pod izgovorom da je počinioratne zločine. Iako je Međunarodni krivični sud u Hagu odbioda goni Đedovića, muslimanska policija je i da~e odbijala da gapusti na slobodu. 6 Budući da ne postoji ni odredba kojom seustanovU uje sedište centralne vlade kao samoupravnog entiteta(kao što su Okrug Kolumbija u Sjedinjenim Državama ili Saveznateritorija u Delhiju u Indiji), ne postoji ništa što bi sprečilo lokalnemuslimanske vlasti u Sarajevu da ometaju srpske poslanikeu pohađanju Parlamentarne skupštine.Član IV.1(b), međutim, precizira da u Domu naroda kvorumčini devet delegata, a da moraju biti prisutna najmanje po tri Srbina,Bošnjaka i Hrvata. Dakle, ukoliko jedna grupa bojkotujeDom naroda, verovatno, ne može biti usvojen nijedan zakon. Takose apstinencijom može blokirati skupština, moguć izuzetak bilebi izmene ustava, o čemu se raspravlja u nastavku. S druge strane,član IV.3(g) predviđa da "Dom naroda mogu raspustiti Predsedništvoili sam Dom, pod uslovom da se sa odlukom o samoraspuštanjusaglasila većina, koja uključuje većinu delegata iz najmanjedva naroda od bošnjačkog, hrvatskog ili srpskog naroda.Međutim, Dom naroda izabran na prvim izborima nakon stupanjaovog Ustava na snagu ne može biti raspušten." Kada se ima naumu ova odredba, delegati Republike Srpske u Domu naroda bilibi vrlo nesmotreni ukoliko bi posle nared nih izbora obezbeđivaliovom domu kvorum, jer bi tada mogli da ustanove da je Dom raspuštenprotivno njihovoj volji, ostavljajući otvorenu mogućnostda Hrvati i Muslimani u Predstavničkom domu ne samo što moguda donesu koji god zakon požele nego i da po svojoj volji menjaju"ustav" kao što se objašnjava u nastavku ovog poglavlja.ZajedničkoDejtonski ustav (čLan V) predviđa i tročLano Predsedništvo koječine po jedan Srbin, Hrvat i Musliman, smenjujući se na dužnostipredsedavajućeg. Nadležnost Predsedništva, poput skupštin-6 Naša Borbo, 10. maj 1997; Radio 892 internet servis vesti, 11, maj 1997.II~EN I VEŠTINA USTAVNOG OPSENARSTVAske, ili je tako ograničena da je beznačajna ili je tako široka daje neograničena. Iako će "Predsedništvo nastojati da sve svojeodluke usvaja ... konsenzusom", odluke mogu "i pored toga bitiusvojene glasovima dvojice članova ukoliko se sva nastojanja dase postigne konsenzus završe neuspehom" (član V.2[c]). Međutim,ova odredba o donošenju odluke bez konsenzusa i sama jepodložna mučnom postupku poništavanja koji može pokrenutičlan koji je ostao u manjini (član V.2ld]), postupku koji je takosložen da se ne može parafrazirati:Član Predsedništva koji se izjasni protiv može izjaviti da jeodluka Predsedništva štetna po životni interes entiteta u kojemje izabran, pod uslovom da to učini u roku od tri danaod njenog usvajanja. Takva odluka odmah će biti prosleđenaNarodnoj skupštini Republike Srpske ukoliko je izjavu daočlan sa te teritorije; bošnjačkim delegatima u Domu narodaFederacije, ukoliko je izjavu dao bošnjački član; ili hrvatskimdelegatima u tom telu ukoliko je izjavu dao hrvatski član.Ukoliko oni tu izjavu potvrde dvotrećinskim glasanjem u rokuod deset dana od prosleđivanja, osporena odluka Predsedništvaneć.e stupiti na snagu.Ovaj postupak za poništenje sadrži unutrašnje nedoslednosti, jerse poziva na izjavu da je odluka štetna po životni interes entiteta,ali se u slučaju Federacije pitanje iznosi ili pred muslimanskeili pred hrvatske poslanike u skupštini a ne pred neko telo kojebi predstavUalo federaciju kao "entitet". Ova nedoslednost, naravno,jednostavno je priznanje da Federacija, mada zvanično entitet,to zapravo nije, kao što je objašnjeno u 7. poglavUu. Madaje u praktičnom smislu teško predvideti situaciju u kojoj su se"sva nastojanja da se postigne konsenzus" završila neuspeh om,pa član Predsedništva koji se ne slaže neće da da izjavu da je od·luka većine štetna po životne interese njegovog "entiteta"; teškoje zamisliti i situaciju u kojoj takvu izjavu ne bi podržala grupakojoj je bila prosleđena. Na ovaj način rad Predsedništva lakomože biti bl.okiran i doveden u pat poziciju. Upravo su takvim patpozicijama u kolektivnom predsedništvu bili obeleženi poslednjidani bivše Jugoslavije.Drugi problem zajedničkog Predsedništva krije se u odnosuizmeđu njegovih članova, a naročito u dužnostima predsedava-