Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

,KONFEDERALIZACIJA FEDERACIJE. 1988-1990.Jedan od spornih amandmana predviđao je da će SkupštinaSlovenije, ukoliko od Republike Slovenije bude zatraženo da ispunifinansijske obaveze u vezi sa funkcionisanjem Federacije,poštovati "materijalne mogućnosti Republike i potrebe njenograzvoja" (Predlog teksta, Amandman 56). Implikacija ove odredbebila je da će republika sama odlučivati koje će savezne funkcijepodržati, čak i kada su te funkcije bile propisno usaglašeneili naložene na saveznom nivou.Glavna tema koja je spajala ove dopune Nacrta amandmanabio je slovenački suverenitet, kao što je bilo izloženo u dopunama"Osnovnih načela" slovenačkog ustava predviđenim u predloguAmandmana 8a. Ali, odredbe mnogih od ovih amandmana moglesu se osporavati na osnovu člana 206 saveznog ustava, što jepriznavao i sam Nacrt. Odgovor političkih ličnosti u Sloveniji naovu moguću slabost amandmana bio je da se zalažu za novo tumačenjeosnove saveznog ustavnog uređenja, koje bi u stvari ukonfederaciju pretvorilo ono što su čak i one uproleće 1989. godinesmatrale federacijom.N.ova doktrina o republičkoj suprematijiPokušaj promene federalnog uređenja delimično je koristio dvosmislenostiu saveznom ustavu kako bi se porekla svaka nadležnostsaveznih sudskih ili upravnih ustanova za utvrđivanje pravovaljanostirepubličkih ustava u odnosu na savezni ustav. Istovremenose koristila nova teorija o osnovnom uređenju federacijeza izvrtanje tumačenja svih odredbi, uključujući i one za kojese ranije nije smatralo da su dvosmislene niti da podstiču konfederaciju.U svakom slučaju, nije bilo teško da se u tekstu Ustava iz1974. pronađu dvosmislenosti. Taj instrument, odavno kritikovanzbog svoje dužine. složenosti i preopširnosti. pokazao se prilikompažljivog razmatranja čak i više zbunjujućim nego što se ranijemislilo. Za potrebe ove knjige, kao primer najbolje mogu da poslužekomplikacije u vezi sa članom 206. Na pogled izgledada u iskazu "republički ustav i pokrajinski ustav ne mogu biti usuprotnosti sa Ustavom SFRJ" ima malo nedvosmislenosti. Teškoćesu se pojavile kada su bili pažljivo razmotreni mehanizmi zaprimenu ove nedvosmislene odredbe. Prvo, ko je trebalo da odlu-či da li je republički/pokrajinski ustav stvarno u suprotnosti saUstavom SFRJ? Član 378 saveznog ustava predvideo je nešto štoje ličilo na odgovor: "Ustavni sud Jugoslavije daje Skupštini SFRJmišljenje o tome da li je republički ustav, odnosno pokrajinskiustav, u suprotnosti sa Ustavom SFRJ." Međutim, odredba je dvo··smislena zbog reči "mišljenje", upotrebljene u vezi sa Ustavnimsudorn sarno u ovorn članu i jedino povodorn ovog pitanja. U slučajevirnadruge vrste, sud je bio ovlašćen da donosi "odluke" i"rešenja" većinorn glasova svih svojih članova (član 391), ali"rnišljenja" i način na koji se dolazi do njih nikada nisu bili pornenuti.Jedno rešenje za ovaj problern moglo je biti da "rnišljenje",budući da je Sud jedino bio ovlašćen da donosi odluke i rešenja,rnora poprirniti jedan od tih oblika; a pošto "rešenje" nije obaveznoi izvršno a "odluka" jeste, to "rnišljenje" rnora uzeti oblik"odluke" i rnora odražavati, najrnanje, većinu glasova članova Suda.14 Čak i tada ostaje nejasna snaga "rnišljenja" Suda. Dok je"odluka" Suda bila obavezna i izvršna (član 394), "rnišljenje" Sudau pogledu suprotnosti izrneđu saveznog i republičkih/pokrajinskihustava rnoralo se saopštiti Saveznoj skupštini, koja jebila obavezna sarno da "pretresa mišljenja i predloge Ustavnogsuda Jugoslavije o ostvarivanju zaštite ustavnosti i zakonitostipred tim sudorn" (član 285, tačka 11).Ali, i pored dvosmislenosti ustavnog teksta, ovaj problemmogao bi se rešiti ukoliko bi bila uzeta u obzir nužna logika federalnogsisterna. To jest, da odredbe saveznog ustava rnoraju daukinu odredbe koje su suprotnosti sa njim, a nalaze se u ustavirnakonstitutivnih jedinica Federacije. Ukoliko ovo pravilo ne bivažilo. savezni ustav postao bi doslovno besrnislen, jer bi prekonjegovih odredbi mogao da pređe bilo koji konstitutivni deo federacije,te da ih tako, u stvari, ukine. Osim toga, ukoliko savezniustav ne bi bio najviši pravni akt, mogao bi se u stvari promenitijednostranirn činom članica federacije, oglušivanjem o izričiteodredbe sadržane u njernu u pogledU njegove izme ne. Suštinaove logike bila je izložena u čuvenoj američkoj ustavnoj odlucislučaja j/iarberi i"ledisona V. Madison1803), taj slučaj bio je predstavljen u jugoslovenskoj raspravi14 Zahvalan sam profesoru Stevanu Liliču za ovu formulaciju rešenja za problemdefinisanja.