Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

4.Godine 1990, na prvim slobodnim izborima u Jugoslaviji posleDrugog svetskog rata, u svakoj od republika pobedile su izrazitonacionalističke stranke ili koalicije. U Hrvatskoj, Sloveniji, Bosnii Hercegovini, a u izvesnoj meri i u Makedoniji, nacionalisti su seslužili antikomunizmom kako bi pojač.ali svoju privlačnost i svojmeđunarodni legitimitet, dok je novoj Socijalističkoj partiji Srbi·je (bivšem Savezu komunista Srbije) i Savezu komunista Crne Gorepošlo za rukom da ostvare preobražaj Čaušeskuovog tipa, pretvarajućinominalno socijalističke u otvoreno nacionalističkestranke (vidi Verdery 1991).1 I pored toga, podrška birača po bedničkimnacionalistima nije bila izuzetno nadmoćna. Hrvatskoj demokratskojzajednici (HDZ), na primer, uspelo je da zahvaljujućiloše napisanom izbornom zakonu stekne potpunu kontrolu nadhrvatskim Saborom, iako je osvojila samo oko 40% glasova. 2 USloveniji je koalicija DEMOS osvojila 53% glasova, ali samo sabiranjemsvih glasova koje je osvojilo šest majušnih i srednjih partija,od kojih je najveća dobila manje glasova od reformisane Komunističkepartije.1 Najbolji sažeti opis izbora iz 1990. godine dao je Rusino'! 1991. Opisi republičkihrezultata moraju biti 1zmenjeni u nekim pojedinostima, kao štoje pobeda na slovenačkim predsedničkim izborima "rerormisanog komuniste"tItilana Kuč3nc, do~ je is~ovremeno antikomunlstička" nacionalističkakoalicija DE,IjOS dobila vlast u republičkoj skupštini. Ovde je, kao i drugde,kyuč za uspeh bila nacionalistička poruka više nego etiketa komuniste,socijaliste ili demokrate.2 Na izborima lj Hrvatskoj u avg ustu 1992. ovaj iezuLta.t je ponovtjen: TuđmanovHDZ osvojio je oko dve trećine mesta u hrvatskom Saboru na osnovusamo 42,9:)/0 glasova. Manjkavu prirodu izbornog zč1kona pokazivao jeizbor Šime Đodana lj izbornoj jedlnicl u kojoj je dobio samo 23% glasova,a u kojoj je bilo još šest kandidata, od kojih je jedan dobio 19,51% glasova.(Vreme, 10. avgust 1992)USTAVNI NACIONALIZAMČim su se našle na vlasti, razne nacionalističke vlade suočilesu se sa problemom kako praktične politike tako i nacionalističkeideologije. S jedne strane, budući da je reč "demokratija"bila lozinka za napuštanje "Istočne Evrope" i prikUučenje "Evropi",3podrazumevajući pod tim Evropsku zajednicu, NATO i sveostale navodno dobre stvari, sve su obznanjivale svoju "demokratsku"prirodu. Ali istovremeno, razne nacionalističke vlade susvoju privlačnost za birače prvenstveno zasnivale na šovinizmu,obećavajući da će se odlučno pozabaviti žrtvenim jarcima, lokalnimmanjinama, i da će uvesti programe koji će potvrditi identitetrepublike kao nacionalne države dominantnog naroda.Ovaj nacionalistički stav, koji je iz suverenog entiteta isključivaomanjine, dobro je izrazio 1993. godine Franjo Tuđman,predsednik Hrvatske:Srbi u Hrvatskoj ne mogu postati vladajući narod. U demokratskojHrvatskoj svoje poslove uredili smo onako kako su ihuredili Srbi u Srbiji, Slovenci u Sloveniji, Makedonci u Makedoniji,a i svaki narod širom sveta. Ovde u Hrvatskoj suverenisu Hrvati, a Srbima su priznata sva prava nacionalne manjinei sva individualna prava ... Ali ne može se zahtevati da oko8% stanovništva, Srba koji su se ovde zatekli usled istorijskihkretanja, bude suvereno u hrvatskoj zemUi, jer takvo [uređenje]nigde u svetu ne bi moglo da postoji."Ali, ostajao je problem pokušaja da se opravda takva diskriminacijau državnim zajednicama koje su bile razmetljivo "demokratske",jer se danas zaštita manjinskih prava smatra suštinskim elementomdemokratije. Ovo je naročito bio problem u jugosloven-3 Primer očigtE:dno Sveopšte odbojnosti prema etiketi "istočna Evropa!J u zemljamakoje su ranije tako zvale pruža naslov iz Daedalusa (1990) koji seba'!ie tr2nz~cijom S2 državnog socijalizma u E