Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

:USTAV FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINEdogovore? Ili ukoliko je dom zaseda o kraće od godinu dana? Išta je, najpre, tačno "potreban zakon" (nasuprot nepotrebnomzakonu)?Mogućnosti za opstrukciju uvećavaju se sa mogućom važnošćuodluke zakonodavnog tela. Stoga se za izbor predsednika ipotpredsednika traži većinska saglasnost Zastupničkog doma, apotom i većinska saglasnost Doma naroda, i to većine bošnjačkihi većine hrvatskih poslanika, na zajedničku listu koju utvrde klubovihrvatskih i muslimanskih poslanika od kojih svaki nominujepo jednog kandidata (član IV.B.2). Ukoliko jedan ili drugi domodbaci kandidate, liste kandidata ponovo razmatraju poslaničkiklubovi. Ali ne postoji odredba koja omogućuje da se izađe izćorsokaka. Tako svaka grupa može da blokira izbor predsednika ilipotpredsednika, pretpostavVa se, za navek. U tom slučaju federacijane bi imala vrhovnog zapovednika niti bilo koga ko bi mogaoda obavlja funkcije poverene predsedniku i potpredsedniku.U takvom slučaju bilo bi teško izbeći zakVučak onih uglednihpravnika iz Badenterove komisije koji su proglasili da se bivša Jugoslavija"nalazi u procesu raspadanja" jer su federalne vlasti bileblokirane. Tako bi bilo Muslimani bilo Hrvati kad god to poželemogli da raspuste federaciju.Postoji odredba da vlada može privremeno da vlada uredbama"u slučaju opasnosti po zemVu" kada zakonodavno telo "nijeu stanju" da donosi zakone (član IV.B.9). Ova odredba ne precizirako određuje da postoji "slučaj opasnosti po zemVu", te biona stoga mogla biti iskorišćena da bi se opravdala trajna izvršnavlast, i da bi se po potrebi produžavala. U svakom slučaju,budući da vladu zajednički imenuju predsednik i potpredsednik,njihov neizbor doveo bi u sumnju legitimnost vlade.Slične složene odredbe obezbeđuju da vlada mora da radi naosnovu konsenzusa kada su posredi "životni interesi" bilo kojenacionalne grupe, s tim što se odlučivanje o tome da li je pitanjestvarno od "životnog interesa" ponovo iznosi Ustavnisud. Medutim, ove odredbe bave se blokiranjem rada vlade, a nenjegovim olakšavanjem.Još od vremena FederaLista američki politički teoretičari govorilisu o potrebi uvođenja sistema teže i protivteže (checks andbalances) u odlučivanje kako bi se ograničilo vršenje vlasti, alimehanizam za donošenje odluka još postoji u američkom ustavu.Ustav Federacije Bosne i Hercegovine ukVučuje tako mnogo pro-tivteže da postoji malo teže. Mogućnosti za opstrukciju su velike,mehanizmi za rešavanje spornih pitanja su mali.Sudovi i zaštita ljudskih prava: prazna obećanjaUstav posvećuje izuzetnu pažnju zaštiti Vudskih prava i sloboda."Ljudska prava" glasi naslov drugog poglavlja u ustavu, pre bilokoje odredbe o uspostavljanju državnog uređenja. Član l1.A.2obećava "primenu najvišeg nivoa međunarodno priznatih prava isloboda", nabrojanih u zbiVa obuhvatnom spisku međunarodnihinstrumenata koji čini aneks ustava. Ova prava ukVučuju život,slobodu, jednakost pred zakonom, slobodu od diskriminacije idruga takva lična prava, socijalna prava kao što su pravo na obrazovanjei zdravVe (sic! svakako se misli na zdravstvenu zaštitu),na ishranu i utočište. Ova prava štitili bi ombudsmani, "jedan Bošnjak,jedan Hrvat i jedan druge nacionalnosti" (član Il.B.l [1]),koji treba da "štite Vudsko dostojanstvo, prava i slobode ... a naročitoda otklanjaju posledice etničkog čišćenja" (član II.B.2[1]),"rukovodeći se zakonima i načelima morala i pravde" (članI1.B.2[2]). Ombudsmani imaju izvanredno ovlašćenje da "ispitujudelatnosti... bilo koje ustanove ili osobe koja negira ljudsko dostojanstvo,prava ili slobode, uključujući i slučajeve kada to činietničkim čišćenjem ili održavanjem njegovih posledica" (članII.B.5). Ombudsmani "mogu da pregledaju sve zvanične dokumente,uključujući i poverljive ... i da zatraže od bilo koje osobe(ukVučujući i bilo kog zvaničnika) da sarađuje" (član II.B.l).Ombudsmanimogu pokretati postupke pred bilo kojim merodavnimsudom.Ustav takođe stvara Sud za Vudska prava koji čine trojica sudija,jedan Bošnjak, jedan Hrvat i jedan pripadnik drugog naroda(član IV.C.5),9 sa nadležnošću nad "svim pitanjima koja se odnosena ustavnu ili drugu zakonsku odredbu u vezi sa ljudskimpravima ili teme~nim slobodama ... u postupcima pokrenutim posle1. januara 1991" (član IV.C.19). Članom IV.C.2, "svi državniorgani će izvršavati ili pomagati u izvršenju presuda i naloga svih9 Izvorna, vašingtonska verzija ustava navodila je da bi se ol/aka'.' sastav nalagaosamo "u početku", ali je kasnijim amandmanom ta odrednica izostavUena.