Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

~QheLULJ:j.e.jd"rL5KI(LZ&EDDfLJllillJ{ut.,,-U __ _instrumenata za izgradnju i institucionalizovanje ideološke državečini neophodan deo etnografije postsocijalizma, zasnovan nateme~nom istraživanju "polja sila koja se pojavljuju u postsocijalističkimkontekstima i novih oblika dominacije u njima"(Verdery 1996, str. 227).Ideološke funkcije ustava naročito zavređuju proučavanjezbog pretpostavki pomenutih na kraju prethodnog odeljka, da senovi ustavi u bivšoj socijalističkoj Evropi zasnivaju na "pokušajima... projektovanja liberalno-demokratskih političkih ustanova"(Holmes 1992, str. 13). Ova pretpostavka svakako je povezanasa nadom, koju je Verderijeva (1996, str. 220) uočila kodmnogih u toj regiji, da će državni oblici koji budu usledili nakononih u državnom socijalizmu biti liberalno-demokratski i da ćenaglašavati vladavinu prava. Ona je zapazila (str. 221) učestalostprizivanja slike o "državi kojom vlada pravo" kao političkogsimbola alternative socijalizmu, i dok je ona lično oprezna u pogleduprirode promena, drugi su manje oprezni. Tako StivenHolms (1992, str. 13) predviđa mogućnost da ustavi "mogu ostatiparčad papira sa malim uticajem na tok zbivanja" u nekim zem~ama,ali ih on inače smatra delom procesa izgradnje liberalnihdemokratija. Čak je i posmatrač sa tako izoštreniim čulimakakav je Gejl Stouks "stvarnostima" Jugoslavije iz 1991-1992 -"grotesknim zverstvima, etničkom čišćenju, bombardovanju kulturnihtvorevina neprocenjive vrednosti, stotinama hiljada izbeglica,razorenim gradovima" - suprotstav~ao savremena kretanjau drugim delovima istočne Evrope, kao što su "održavanje izbora"i "pisanje ustava" (Stokes 1997, str. 109). Izbor je prema tome,izgleda, ustav ili haos.Postoji, međutim, jedna druga mogućnost, a to je da novoustavno uređenje samo proizvodi nestabilnost. Veliki deo oveknjige čini teme~ita analiza razloga i načina na koji su slobodnii pošteni izbori koji su dokrajčili komunizam u Jugoslaviji i novaustavna uređenja koja su nametnuli tako slobodno i pošteno izabranipolitičari zapravo stvorili i institucionalizovali uslove kojisu proizveli užasne realnosti o kojima Stouks piše. Analiza, osimtoga, pokazuje da ovakav ishod nije prosto neka aberacija, skretanjesa "puta povratka u Evropu", kao što bi to možda mislioStouks (1997, str. 109), nego da je sasvim logičan ishod pojmovnestrukture koja je i srednjoevropska po poreklu i središnja uevropskoj političkoj i društvenoj misli.22:UVODKao rad iz antropologije države, ova knjiga je i etnografska ikomparativna, i ispunjava zadatak Džona Bornemana (1997, str. x)da se istražuju ne samo empirijske pojedinosti o tome kako pravniili ustavni sistemi funkcionišu na pojedinim mestima, nego iimplikacije tih lokalnih podataka po tvrdnje o univerzalnoj vrednostiustavnih uređenja, sadržane u mnogim delima na ovu temu.Etnografska pojedinost o državnim uređenjima korisna je na prvommestu da bi se odgovorilo na netačnosti u drugim analizama.Borneman, na primer, izjavljuje da je "slovenačka vlada svesnopodržala multietničku državnost nizom zakonskih akata građenihna kodifikacijama prava domaćih manjina donetih još pedesetihgodina" (1997, str. 145), citirajući jedan članak RobertaMiniha (Robert Minnich). Međutim, kao što pokazuju 2. i 4. poglavlje,samo izdvajanje "autohtonih" grupa od ostalih manjinaimalo je za ci~ oduzimanje prava skoro svima u Sloveniji koji nisubili etnički Slovenci, što je negacija ideje o multietničkoj državi.3 Ne mogu se na osnovu netačnih podataka načiniti tačnimodeli, stoga je jedan od ci~eva ove knjige da se postara za tačnuanalizu zbivanja u Jugoslaviji kako bi se suprotstavila plitkomznanju što danas preovlađuje u oblasti u kojoj je malo onih kojisu zbilja stručnjaci, mada mnogi smatraju da su dovo~no obaveštenida mogu da pišu (npr. Gow 1997, str. 5).Najvažniji razlog za pružanje tačne, podrobne etnografijeustavnih praksa u nekoliko država, međutim, jeste taj da nam seomogući da ponovo razmotrimo pretpostavke o navodno opštirnnačelima međunarodne politike i prava, proveravajuči teoriju upoređenju sa praksom. Takav postupak svakako će baciti sumnjuna pojedine analize. Džejms Gau (James Gow 1997), na primer,neuspehe međunarodne diplomatije da se izbegne rat u bivšojJugoslaviji i da se sačuva multietnička Bosna vidi kao "tlijumfpomanjkanja vo~e". Ali, njegova analiza se zasniva na pretpostavcida su "i suverenost i državnost bile povezane sa teritorijom;nacionalno samoopredeljenje povezivalo se sa njima u slučajevimakada se reč "nacija" odnosila na narode koji žive u granicamadefinisane teritorijalne jedinice", a ne "kada se reč 'nacija'odnosila na pripadnike neke etnonacionalne zajednice koja3 Istom takt1kom Slu:2jo SE: hrvatski rez)f11 J.997, razlikujući "istorijsKe" od"novih" manjina kako bi uskratio prava ovim potonjim - koje su, naravno,najbrojnije (East European Constitutional Review 7, no. 1 [1998], str. 9) .... 23-