Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

OSANSKI USTAVNI PREDLOZI, 1992-1993.ganih mapa, presecala je opštinske granice, očito u nameri dazove iseUavanje stanovništva iz opština u kojima nije postojalavećina, kako bi pripadnici svake grupe otišli u susednu pokrajinugde će biti u većini. Ukoliko bi bile preduzete takve seobe, ondabi sve pokrajine, osim travničke, imale vrlo veliku većinu jednegrupe. (Borba, 7. januar 1993, str. 15) U toj pokrajini Hrvati biimali većinu od 45%, sledili bi ih Muslimani (41%) i Srbi (9,5%).Međutim, približno jednak broj Hrvata i Muslimana u ovoj pokrajinibio je narušen vojnim putem ubrzo posle objavUivanja mape,kada su Hrvati napali muslimanske snage kako bi učvrstili svojuvlast nad tim područjem. 6 Početkom aprila vojne vlasti bosanskihHrvata zahtevale su da se muslimanska vojska i policija povuku sateritorija dodeUenih Hrvatima po Vens-Ovenovom planu, čime bise osigurala hrvatska vlast nad ovim pokrajinama.?Ukoliko se uzmu u obzir politički procesi ispoUeni na izborima1990. godine, verovatno je da bi budućnost svake od tih pokrajinabila takva da bi većinski narod konsolidovao svoju vlast,isključujući manjine iz vlasti i verovatno nastojeći da ih diskriminiše.Vens-Ovenov plan pokušao je da se suprotstavi ovoj težnji,prvo time što je predvideo agencije pod međunarodnim nadzoromza zaštitu manjinskih prava, 8 i drugo time što je nalagaoda vlada u svakoj pokrajini mora u doglednoj budućnosti ukUučitiodređeni broj predstavnika manjina. 9 Ali, kada se prisetimo da6 Vidi New York Times, 1. februar 1993; New York Times, 8. februar 1993, str.8; Economist, 23. januar 1993, str. 45. Stipe t·lesić, jedan od osnivača Tuđmanovestranke i poslednji predsednik Predsedništva SFRJ, potvrdio je prilikomsvedoćenja u aprilu pred sudom za ratne zLočine Ll Hagu da je hrvatskicilj bio da uspostave kontrolu nad teritorijama kako bi ih kasnije pripojiliHrvatskoj (Naša Borba, 10. maj 1997).7 RFE/RL Daily Report no. 65, 5. april 1993.8 Predlog ustavnog uređe,lja za Bosnu i Hercegovinu, član VI i Piilog "jl,eđunarodniugovori o ljudskim pravima i drugi instrumenti na koje UstavBosne i Hercegovine treba da se pozo'le". Zan~mljivo je, aU ne i naročitoohrabrujuće, primetiti da su slične, iako manje razrađene međunarodnegarancije prava "rasnim, verskim ili jezičkim manjinama". uz ponudu pribegavanjaorganima Lige naroda, bile ugrađene u Ugovor između glavnihsaveznika i udruženih sila i Države Srba, Hp/ata j Slo';enaca potpisan LlSent-Žermen-an-Leju 10. septembra 1919 (član 11), kao i u druge ugovorekoji su definisali nove, posthabzburške države a bili su potpisani u onodoba. Ove međunarodne garancije nikada zapravo nisu bile primenjene.9 Dokument o "privremenom državnom uređenju u Bosni i Hercegovini", objavljenu Borbi 4. februara 1993, str. 8.je sva policijska vlast bila u pokrajinama, očito je da bi suprotstavljanjeovoj težnji za homogenizacijom iziskivalo da neposrednauprava nad raznim pokrajinama bude u rukama međunarodnihsnaga - što je uloga kojoj bi nesumnjivo lokalni stanovnici pružiliotpor.U praksi bi, dakle, i pored raznih osuda prinudnih seoba stanovništava,Vens-Ovenov predlog podelio Bosnu i Hercegovinu napokrajine koje bi ubrzo postale skoro homogene. Uprkos lepim rečimao očuvanju Bosne i Hercegovine kao jedinstvene države,ona u stvari ne bi dalje postojala, osim kao protektorat sastavUenod deset malih bantustana. Mada je moguće zamisliti budućnostu kojoj bi se te državice mogle dobrovoUno usaglasiti zarad svogopstanka, takav ishod bio je neverovatan, iz prostog razloga štobi neke od pokrajina imale na raspolaganju bo Ue rešenje ako bise pridružile jednoj od bivših jugoslovenskih republika, što je pitanjekojem ću se vratiti.Kao što je već rečeno, hrvatsko "prihvatanje" plana dovelo jedo vojne ofanzive Hrvata radi uspostavUanja iskUučive kontrolenad dodeUenim oblastima, čime su oni na delu odbacili plan. Srpskaofanziva u istočnoj Bosni u martu i aprilu 1993. godine predstavljalaje srpsko konačno odbijanje tog dela Vens-Ovenovogplana, a ceo plan oni su zvanično odbacili u skupštini takozvaneRepublike Srpske 2. aprila. (New York Times, 3. april 1993, str. 1)Ovo odbijanje moglo je biti neposredna posledica Vensove i Ovenovestrategije davanja ustupaka Muslimanima kako bi ih navelida se pridruže Hrvatima u prihvatanju plana, i na taj način izolovaliSrbe kao one koji "blokiraju mir". Iz srpske perspektive,ovo diplomatsko priznanje legitimnosti hrvatsko-muslimanskogsaveza u cilju dominacije nad Srbima moglo je izgledati kao konačnapotvrda njihove budućnosti kao podređene manjine u bilokakvoj bosansko-hercegovačkoj državi, kao i bojazni probuđenihhrvatsko-muslimanskim deklaracijama o suverenosti (oktobar1991) i nezavisnosti (april 1992) uprkos primedbama Srba o kojimaje pisano u prethodnom poglavUu.Diplomatska podela 2: Ovenov i Stoltenbergov planNovi plan za Bosnu predložili su lord Oven i Torvald Stoltenberg,koji je zamenio Sajrusa Vensa u avgustu 1993. godine (vidi Oven128