Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

_JiRoQJblfenrt..l'MLJ:!HLe;ej\llde.r eOLS;uKu.:ICwE:.-.Zr..tAuPt:10u.Du:.EJ.,.LJu:.Ell.N!.LUJ:\K",Ul.JĆI.LJ --------4nja". 5touksa vredi citirati kao primer ove ortodoksije, jer je onveoma dobar, a i veoma istaknut naučnik. U umnom ogledu kojimuvodi "tri odgovornosti", njegova formulacija otkriva mnogeod pretpostavki koje, kako izgleda, dele i drugi: da su zapadniEvropljani od Drugog svetskog rata imali:.. , osećanje da su ušli u novu istorijsku fazu, onu koja je zasobom ostavila bestijalnost. Depresija, ratno nasilje, holokaust- bili su nečiste emanacije prošlosti ... Nečovečnost ratovaza jugoslovensko nasleđe stoga je užasnula svakoga ko je verovaoda su takve groteskne surovosti stvar prošlosti. (Stokes1997, str. 144; kurziv pisca ove knjige)Načini na koje su ovi problemi izbegavani mogu se uočiti u reč.enicikoja sledi nakon upravo navedenih: "Katastrofe u jugoistočnojEvropi obnovile su poštovanje prema ustanovama ZapadneEvrope koje su sačuvale uljudnost javnog života." (str. 144; kurzivpisca ove knjige)O Ide u pada u oči di hotomija: "bestijalnost", "nečovečnost","groteskne surovosti" protiv "ustanova ... koje su sačuvale uUudnostjavnog života." Kontrasti su klasične pretpostavke o nadmoćimodernog doba: prirodno stanje protiv kulturnog poretka, primitivizamprotiv civilizacije, nečista prošlost protiv higijene modernogdoba. Naravno, za antropologa ove tobožnje binarne opozicijeviše su nego sumnjive, kao što su dokazivali tako različitipisci kao što su Klod Levi-Stros, Meri Daglas, Johanes Fabijan,Edvard Said, Cvetan Todorov i drugi teoretičari konstrukcije "drugosti".Ali, čak i ako bismo prihvatili premise o binarnim opozicijama,ostajemo i dalje bez objašnjenja šta je dozvolilo izvesnim"ustanovama" da "sačuvaju uljudnost javnog života". Drugim rečima,koji su to preduslovi koji su omogućili stvaranje tih usta·nova? Svakako da nije bila samo reč o prepoznavanju ratnih opasnosti,već i to da su problemi teIitorijalnih koncentracija manjinabili uglavnom rešeni u zapadnoj Evropi.Jedna druga, opravdano ugledna, naučnica iz istočne Evropeiznela je pretpostavku je da je "društvena tol.erancija" preduslovza "demokratiju" (Ramet 1995, str. 13, nap.) Ova definicijalepo se uklapa u ono što Stouks (1997, str. 175), gotovo uzgred,opisuje, kao način "na koji čovek u dvadesetom veku imapravo da živi, to jest kao autonomni pojedinac koji sam odabiraAUKA I ODGOVORNOSTveru, politiku, umetnost, polnu sklonost ili etiku", što je zapravoizvanredno jasan opis liberalne ideologije kojom kao da se rukovodiveliki deo literature o postsocijalističkoj tranziciji. Ali,iziskivati toleranciju nije ništa drugo do zahtevati da Uudi morajuda se dobro ponašaju, što je nepouzdan temelj za ustanovekoje bi trebalo da čuvaju tu istu uljudnost što je, čini se, preduslovnjihovog postojanja, a i stav na koji politički teoretičariobično gledaju sa ,skeptičnošću. Jer "šta je sama vlada ako nenajveća pokuda Uudske prirode? Da su ljudi anđeli nikakva imvlada ne bi bila potrebna." (Federalistički spis br. 51 [Džejms Medison],str. 348)Plodonosniji pristup mogao bi se videti kod Vladimira Tismaneanuakoji je nedavno pIizvao pojam "političkog mita", niz"uverenja čiji temelji prevazilaze logiku" a ipak, "upravo zbogsvoje nedokučivosti ... izgleda kao logično dosledan i potpun sistemuverenja" koji je imun na pobijanje empirijskim dokazima(1998, str. 9). Tismaneau kao da deli i pretpostavke o liberalizmuviđene u radovima Stouksa i Rametove, a najveći deo svojeknjige posvećuje analizi nacionalizma, populizma, fašizma, antisemitizmai drugih "maštarija o spasenju" koje prete liberalnomporetku ili na nekim mestima sprečavaju njegovo ostvarenje. On,ipak, priznaje i da budućnost promena nije izvesna, a da i samo"građansko društvo" može biti politički mit (1998, str. 163). No,da li je moguće da su u nekim okolnostima ustavni oblici i prividnodemokratske ustanove i sami oruđe za primenu diskriminativnih"maštarija o spasenju"? Upravo tim pitanjem bavila seova studija.Od fundamentalnog je značaja razmatranje okolnosti u kojimanavodno demokratske ustanove funkcionišu. U ovoj knjizi svevreme sam dokazivao da je nezadrživa logika jugoslovenskih sukobabila logika stvaranja etnonacionalnih država na etnički heterogenimteritorijama, čim je institucionalizaciju socijalističkog"bratstva i jedinstva" nadjačala pretpostavka da svaki narod iziskujesvoju državu. i'ia koliko ova potonja pretpostavka može izgledatidemodirana danas u eri globalizacije, (vidi npr. Appadurai1996), ono što je Liza lvi alki nazvala "nacionalnimstvari" još je ortodoksija u svetskoj politici, "rnoćni sistem klasifikacije,pl-ividno zdravorazumski sistem klasifikovanja i odvajanjaljudi po nacionalnostima i tipovima" (fvialkki 1995, str. 6),koji se potom povezuju sa određenim teritorijama. Delovanje