Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

N.ezakonitost referenduma o nezavisnosti,februar-mart 1992.U svom Mišljenju broj 4 o priznanju Bosne i Hercegovine Badenterovakomisija zabeležila je razne izjave i čvrsta obećanja kojasu Vlada i Predsedništvo Bosne i Hercegovine davali međunarodnimakterima, ali i da se srpski članovi predsedništva nisu pridruživalitim akcijama, a potom i da su Srbi u Bosni i Hercegoviniglasali na plebiscitu, "izvan institucionalnog okvira" republike,za "zajedničku jugoslovensku državu" i da je "Skupština srpskognaroda u Bosni i Hercegovini" proglasila nezavisnost "SrpskeRepublike Bosne i Hercegovine" u januaru 1992. U takvimokolnostima Badenterova komisija zak~učila je da se "ne možesmatrati da je izražena volja naroda Bosne i Hercegovine da seSRBiH konstituiše kao suverena i nezavisna država u potpunostibila ustanovljena". Budući da je već primetila kako po odredbamaAmandmana 67 "građani vrše svoju vlast preko predstavničkeskupštine ili putem referenduma", komisija je izjavila da bi se vo­~a naroda Bosne i Hercegovine da konstituišu republiku kao nezavisnudržavu možda mogla ustanoviti referendumom svih građanarepublike (kurziv pisca ove knjige).U Miš~enju broj 8 od 4. jula 1992. godine Badenterova komisijaje saopštila da je "referendum predložen u Mišljenju broj4 održan ... 29. februara i 1. marta; velika većina stanovništvaglasala je za nezavisnost Republike". Mišljenje br. 11 od 16. jula1993. godine ponovilo je ovo gledište o referendumu, a takođeje saopštilo da su "ustavne vlasti Republike postupale kao vlastisuverene države",1l Ali uprkos ovakvim gledištima koja je Badenterovakomisija saopštila nakon što je priznanje Bosne i Hercegovineod strane Evropske zajednice postalo fait accompli, 12 Baden-111.'lišljenja br. 8 i 11 Badenterove komisije bila su preštampana u knjiziTrifuno'!ske 1994, godine.12 U intervjuu za neza\~sni beogradski dnevnik Naša borba od 22. oktobra1996, Badenter je, posluživši se vrlo oštrim rečima, izjavio da je prenagljenopriznanje Bosne i Hercegovine bilo greška:Bosna je bila poseban slučaj. U Komisiji smo o ovome raspravljali sanajvećom pažnjom i želeli smo da kažemo da nije jasno kakva je 'lO­Ua naroda u Bosni. te da stoga postoji potreba da se nasta~ sa istraživanjemi da se ne žuri sa međunarodnim priznanjem, Ovo je bi-;PRIŽELJKIVANA LEGALNOSTiterova tumačenja bosanskog ustava bila su pogrešna, a za rezultatreferenduma ni u kom slučaju nije se moglo reći da je pokazaovo~u naroda Bosne i Hercegovine da konstituišu republikukao nezavisnu državu, što je bila izvorna greška koju je Badente·rova komisija iznela u svom prvom mišljenju, objavljenom pre priznanjaBosne i Hercegovine.U pogledu bosanskog ustava, očigledno je da se komisija pogrešnopozvala na Amandman 67, jer se on odnosi na način finansiranjaobaveza prema zdravstvu, kulturi i nauci. Badenterovakomisija očigledno je nameravala da citira Amandman 68, alije njen navod bio nepotpun. Taj amandman zapravo glasi:Građani su nosioci vlasti koju vrše preko svojih predstavnikau skupštinama društveno-političkih zajednica, putem referenduma,na javnim skupovima i drugim oblicima ličnog izražavanjamišljenja. (Kurziv pisca ove knjige)Iako je Badenterova komisija izostavila podvučenu rečenicu ugornjem prevodu Amandmana 68, njeno uk~učivanje čini Komisijinuobjavu da je srpski plebiscit bio "izvan institucionalnihstruktura" republike krajnje sumnjivom, budući da je srpski plebiscitpredstavljao jedan oblik ličnog izražavanja mišljenja.Sam referendum bio je zakazan i pored prigovora izabranihsrpskih poslanika u bosanskoj skupštini. Taj događaj bio je priličnodramatičan i zapravo je predstav~ao konačni slom bosanskeskupštine. Kao što su izvestili vodeći jugoslovenski listovi uto doba, skupštinska sed nica trajala je oko sedamnaest sati, od24. do 25. januara 1992, sa čestim pauzama, od kojih je najdulagreška i to je odmah bilo shvaćeno. U slučaju Bosne i Hercego­'Ilne trebalo je sačekati, polagano ići prema uravnoteženom rešenjui ne požurivati njeno priznanje, Bosna i Hercego~na su tako neočekivanobile priznate, a ne zna se što je bio razlog za takvu žurbu. Toje bila 'iflo krupna greška;(Obratite pažnju da se u ovom navodu iz izvornog teksta ne vidi da li rečnaroda predstavl.ja genitiv jednine ili množine, dakle "naroda Bosne" W,"bosanskih naroda"; ali većinska formulacija bila je upotrebUena u mišljenjuo kojem Badenter govori u interljuu,) Kada se ima na umu ovaj navod,izgledalo bi da gledišta Badenterove komisije o statusu bosanske državeu t~išUenjima br. 8 i 11 nisu odražavala pravo Badenterovo mišljenje.116