Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

...KONFEDERALIZACIJA FEDERACIJE, 1988-1990.ustava Slovenije kojim ona sebi daje pravo da sama uređuje dogovorei postupak za otcepUenje smatrane su neustavnim. Osimtoga, priznajući važnost načela da se spoljne granice Jugoslavijemogu menjati samo uz pristanak svih republika, Sud je smatraoda bi se o pitanju otcepljenja moglo odlučivati samo zajednički,na osnovu saglasnosti svih republika.Sud se, takođe, izjasnio protiv republike u vezi sa pokušajemograničavanja prava savezne države da proglasi vanredno stanje uSloveniji. Sud je rasuđivao da bi Predsedništvo Jugoslavije imaloi pravo i obavezu da proglasi vanredno stanje u Sloveniji ukolikobi neka opšta opasnost ugrozila opstanak ili ustavni poredak terepublike, iz razloga što bi takva situacija ugrozila i celu zemUu.On je, takođe, proglasio neustavnom odredbu iz istog amandmanakoja je predviđala automatski opoziv svakog člana iz Slovenijeu saveznom Predsedništvu koji bi glasao za uvođenje vanrednogstanja u republici bez saglasnosti republičke skupštine, izrazloga što su takve funkcionere obavezivali samo savezni ustav izakoni. Sud se izjasnio i protiv odredbe da republička skupštinamože da izdaje obavezujuća uputstva slovenački m delegatima uSaveznoj skupštini. Prema tome, Ustavni sud Jugoslavije se izjasnioprotiv Republike Slovenije u vezi sa nekim od najvažnijih elemenatau osporenim amandmanima na republički ustav.MišUenje Ustavnog suda bilo je saopšteno Saveznoj skupštini,koja je tu stvar ostavila da miruje dva meseca. Međutim, 27.marta 1990. godine Savezna skupština usvojila je većinom glasovarezoluciju kojom se nalagalo da se odredbe republičkih i pokrajinskihustava, za koje je Sud ustanovio da su u suprotnosti sasaveznim ustavom, moraju u roku od tri meseca usaglasiti sa potonjimdokumentom. Savezna skupština je istovremeno usvojilaodluke kojima se utvrđuje da je i sama odgovorna za obezbeđivanjedosledne primene saveznog ustava i saveznih zakona, a da jeSavezno izvršno veće odgovorno za obezbeđivanje doslednog izvršavanjaovih saveznih instrumenata. (Borba, 28. mart 1990,str. 1) Ovim akcijama usprotivili su se delegati iz Slovenije kojisu tvrdili da Federacija nema ovlašćenje da tako postupa. Takoje, čak i posLe odLuke Ustavnog suda, problem ostao u pat poziciji:mada je Sud odbacio polaganje prava Slovenije na konfederalnistatus, ta republika je Sudu porekla nadležnost da odlučujeo tom pitanju, služeći se rezonovanjem koje je isključivalo i postupakma koje druge savezne ustanove.Od federalnih jedinica do suverenih republikaPokušaji da se dođe do novog ustavnog dogovora nastavili su setokom zime 1989-1990, ali ih je osujećivala slovenačka nepomirljivostu pogledu pitanja saveznih ovlašćenja. Krajem 1989. i početkom1990, u igri su bila ništa manje no četiri konkretnapredloga za ustavne reforme (Hayden 1990, str. 35 nap.). Ali,najviše koliko je Slovenija htela da se približi priznavanju saveznenadležnosti bio je predlog predsedništva te republike kojimse centralna nadležnost ograničavala samo na "spoljne poslove,odbranu, zajedničku osnovu privrednog i političkog sistema, jedinstvenotržište i finansiranje zajednički dogovorenih funkcija".Sva druga pitanja ostala bi u iskUučivoj nadležnosti republika ipokrajina. (Borba, 28. januar 1990, str. 11) Nadalje, predlog jefederaciji davao malo vlasti čak i za obavljanje funkcija koje sujoj dodeljene. Pokazatelj ovog minimalnog statusa bila je odredbada se privredne funkcije federacije moraju utvrditi na takvojosnovi da "federacija nije pravni subjekt sa vlastitim privredniminteresom, već da su republike autentični i suvereni posedniciprivrednih interesa u vlastitom razvoju i zajedničkom razvoju definisanomsporazumima." (Borba, 28. januar 1990, str. 11) Drugipokazatelj slabosti koju je Slovenija pripisivala federaciji bila jeodredba da će se od Savezne skupštine, čak i kada postupa uoblastima iz svoje nadležnosti, tražiti da postupa samo uz saglasnostsvih komponenti federacije, ukoliko to zatraži bilo koja republika.(Borba, 28. januar 1990, str. 11)Posle izbora uproleće 1990, čak i ovo minimalno priznavanjesavezne vlasti odbacile su nove vlade Demosa u Sloveniji i HDZ-au Hrvatskoj. Obe su usvojile logiku konfederacije u leto 1990, kadaje Skupština Slovenije 2. jula usvojila rezoluciju kojom je proglašen"pun suverenitet" republike i da se zakoni federacije zamenjujurepubličkim. Na sličan način, hrvatski Sabor usvojio je 25.jula amandmane na republički ustav, što je od Hrvatske, po rečimanjenog novog predsednika Franje Tuđmana, od tog časa stvorilo"politički i ekonomski suverenu državu". (Politika, 29. jul1990, str. 10) Zanimljivo je da nijedna od tih nije proglasilanezavisnost od Jugoslavije, iako je slovenački ministarspoljnih poslova Dimitrije Rupel u italijanskom listu La Repubblicasutradan po proglašenju suvereniteta Slovenije objavio da "Jugoslavijaviše ne postoji" (Borba, 6. jul 1990, str. 7). Srbija je u