Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

Ukoliko zauzmete takav i takav stav, onda, prerna naučnomiskustvu, morate da se služite tim i tim sredstvima da bistepraktično ostvarili svoje uverenje. E sad, ta sredstva su moždatakva da verujete da ih morate odbaciti. Tada jednostavnomorate da odaberete između ciUa i neizbežnih sredstava.Da li ciU "opravdava" sredstva? Ili ne opravdava? Nastavnikmože da vas suoči sa potreborn ovog izbora. On ne može uradiviše, sve dok želi da ostane nastavnik a ne da postane demagog.(Weber 1975b, str. 151; kurziv u izvorniku)Te se ja otuda vraćam na potrebu za jasnoćom, čime sam zaključioi ._. poglavUe. Nije dovoljno želeti da se radi ispravno; etikaodgovornosti iziskuje da razmislimo kako možemo da radimo ispravno,imajući na umu mane običnih ljudi. I ovde, nakon štosmo se pozvali na Linkolnove reči o stvarnom ratu koji se približavao,potpuno je umesno i prikladno zakUučiti njegovirn rečimakoje je trebalo da pomognu "da se ostvari i sačuva pravičan i trajanm.r među nama, a i sa svirn narodima".4 Preduslov je "odlučnostu onome što je ispravno", ali samo "jer nam Bog daje da vidimošta je ispravno". Videti "šta je ispravno" iziskuje jasnoću, akada nema Božjeg otkrovenja, odgovornost je naučnika da pokušada se pobrine za nju, pružanjem onih neprijatnih činjenica kojeprotivureče onome u šta bisrno inače možda poželeli da verujerno.4 Abraham Linkoln, Druga pristupna beseda, 4. mart 1865.1998-1999.Dok je ova knjiga bila u štampi, odigralo se ono što može bitiposlednja faza u podeli bivše Jugoslavije - rat za Kosovo. Do sredinejuna 1999. godine, dok je pisan ovaj epilog, kosovski kon­~i~t ~~( je ?ove.o do ~ojave više dela, a nesumnjivo je da će ihJOS bltl; rnoJ prvl dopnnos bavi se licemerjem zamisli o "humanitarnojintervenciji" (Hayden 1999).U svrhe ove knjige, međutim, najznačajniji aspekti kosovsketragedije nalaze se, još jednom, u ustavnim predlozima. Kao i uslučaju "Konfederacije" predlagane 1990. godine i ustavnih predlogaza Bosnu od 1991. do 1995, Kosovo je bilo žiža političkihpredloga formulisanih u vidu ustavnih dokumenata. Kao i u slučajuBosne, predloge su napisali Amerikanci, a podržale su ihbornbe NATO-a.~iplomatija, koja će dovesti do napada NATO-a na Jugoslaviju,bila je usmerena na takozvane Sporazume iz Rambujea, takozvanejer nikada nisu postali sporazumi, budući da se jugoslovenskastrana nikada nije saglasi la sa njima. Dokument iz Rambujea~intetizovao je naj rna nje ostvarljive odlike jugoslovenskog i post­Jugoslovenskog pseudokonstitucionalizma, uništavajući jugoslovenskisuverenitet na Kosovu, istovremeno se pretvarajući da gapriznaje, i predviđajući prelazak na "demokratiju" koja bi, jošjednom, osiauralaprevl~~t \lpf'lncko otnOI'aC;nn"ln o..j ........ ,'-"'-, , .... '- ...... '-, , ,V ........ '-::1 rifU -pe. Najzad, ideji da NATO podržava multikulturnu zajednicu naKosovu moglo se verovati koliko i Franji Tuđmanu kada je Hrvatskuproglašavao za "najdemokratskiju državu na svetu" dok je rukovodioisterivanjem najveće manjine u toj Republici. Povrh svesamNI~\TO vodio je međunarodni agresivni ratCivila, da bi se stvorilo stanje u kojoj bi etnička većina naKosovu postala suverena na teritoriji i isterala manjinu. MoždaKosovo od 1998 do 1999. godineie rekapitulacijuumiranja Jugoslavije sa početka devedesetih g~dina:protivurečnost između očuvanja uspostavljene države i samoopredeUenjaza lokalnu manjinu, čime su se bavili nepošteniustavni predlozi kako bi pripremili pozornicu za teško nasiUe i,