Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

;EPILOG: KOSOVO 1998-1999.Iska policijska i vojna dejstva kao "selektivno uzimanje za metugradova i oblasti za koje se sumnja da simpatišu OVK"J Drugimrečima, jugoslovenske snage su se do početka napada NATO-a borilesa gerilskom vojskom, u mnogome na isti način na koji seamerička vojska borila u Vijetnamu. 8 Kako je agresija NATO-a trebaloda spreči humanitarnu katastrofu,9 jasno je da ona nijeuspela na Kosovu i da je umesto toga izazvala katastrofu. Kontraproduktivnavojna intervencija NATO-a stoga tragično podsećana onu kontraproduktivnu diplomatsku intervenciju kojom jepriznata Bosna i tako u njoj izazvan rat.Treba, takođe, naglasiti da protivno izjavi predsednika Klintonakako je NATO "iscrpeo svaki diplomatski napor za postizanjedogovora", nikakav ozbi~an diplomatski napor nije ni bio uloženda se rat izbegne. Kao što je prethodno razmatrano, dokumentiiz Rambujea učinili bi jugoslovenski i srpski suverenitet na Kosovufiktivnim, te su stoga za tu stranu oni bili neprihvatljivi.Aneks o vojnoj primeni (Apendiks B) bio je, međutim, još zanim~iviji.Po njegovim odredbama NATO bi imao "slobodan i neograničenpristup širom Savezne Republike Jugoslavije" (stav 8);osobUe NATO-a uživalo bi imunitet koji bi ga štitio od svih jugoslovenskihi srpskih legalnih postupaka i od "hapšenja, istrage ilipritvora" (stavovi 6 i 7), ali bi ono moglo da "pritvara" lica i daih izručuje nepreciziranim "odgovarajućim vlastima" (stav 21).10Rambuje je, dakle, zahtevao da se Jugoslavija odrekne suverenitetanad velikim delom svoje teritorije i da se podvrgne okupacijicele zemlje koju bi izveo NATO, što se jedva moglo očekivati daće ona prihvatiti.U ciljeve NATO-a za bombardovanje bili su uključeni putevi,železničke pruge i mostovi stotinama kilometara udaljeni od Ko---------------------------7 U,S, Department of State, Erosing History: Ethnic Cleansing in Kosovo (maj1999 [saopš~enje izdato pre 12. maja 1999J), str. 6; kurziv pisca oveknjige,8 Vidi raspravu o pravilima ratovanja za američke snage u Vijetnamu kodVolzera (Walzer) 1992.9 Vidi govor predsednika KLintona, Nerl' York Times, 25, mart 1999_10 Iako su neki izvori iz NATO-a navodili da je ovaj plan za vojnu primenunačinjen po onome koji je bio uključen u Dejtonski sporazum, tvrdnja jeneistinita: sporazum izmedu NATO-a i SRJ u ,.6.neksu lA Dejtonskog sporazumadavao je NATO-u samo "slobodan prolaz ... kroz teritoriju SRJ" anije mu dozvoljavao da bilo koga "pritvara".sova, električne centrale, raznovrsne fabrike, fabrike prehrambenihproizvoda, šećerane, vodovodne pumpne stanice, fabrike cigareta,gradske toplane za grejanje stambenih blokova, televizijskestanice, pošte, zgrade civilne državne uprave, skijaški centri,zvanične državne rezidencije, rafinerije nafte, civilni aerodromi,benzinske pumpe i fabrike hemijskih proizvoda, Strategija NATO-abila je da ne napada neposredno Vojsku Jugoslavije nego da uništavasamu Jugoslaviju kako bi se vojska oslabila. Pri takvoj strategiji,vojni gubici bili su "kolateralna šteta", budući da je većinanapada bila usmerena na civilne mete. 11Ova strategija jedva da je predstavljala tajnu. Wall Street Journalizvestio je 27. aprila da je NATO odlučio da napada "političke,a ne samo vojne ciljeve u Srbiji". Dvadeset petog aprilaWashington Times je javio da NATO planira da udari na "električnecentrale i vodovodne sisteme, te da rat pokrene neposrednoprotiv civila". Generali NATO-a izjavili su 21. maja za list PhiladelphiaInquirer da "usredsređivanje samo na vojsku na terenu nijedovo~no ... Ljudi moraju biti dovedeni do stanja kada su im svetlapogašena, mostovi blokirani tako da ne mogu da stignu na posao,"Obratite pažnju da svrha uništavanja ovih mostova nije bilavojna, ali ovo je postalo jasno kada je NATO uništio mostove uNovom Sadu, udaljenom 500 kilometara od Kosova, instalacije kojeočigledno nisu davale "delotvoran doprinos vojnom dejstvu" naKosovu što bi ih činilo legitimnim metama na osnovu člana 52 dopunskogProtokola I uz Ženevske konvencije iz 1949. godine.Strategija napada na civilne mete nije bila nova. Kao što primećujeMajkl Volzer, u Zalivskom ratu 1990. godine "koalicija jeodlučila (ili su to odlučili američki zapovednici) da je privrednainfrastruktura iračkog društva - u celini - legitiman vojni ci~", imada je slično strateško odabiranje meta bilo uobičajeno u Drugomsvetskom ratu, nov je bio pokušaj da se iračko stanovništvoliši čiste vode. l"'ieđutim, Volzer suvo napominje da to možda "četrdesetihgodina tehnički nije bilo 12II Radi nekih primera vidi Ne/l York Thnes, 30. april 1999, str. 1 Spisak in~rrastrukturnih objekat2 oštećenih od 24. rnarta do 19. aprit2 S2St2'/ioEvropski pokret u Srbiji, nevladina grupa koja je pre rata bila prozapad­G-) nastrojena, a preneo ga je t·1SNBC.com 26. aprHa. Stike više uništenihzgrada ril0gu se raći, pored drugih 12'/Of2, i na adre5i:htpp://\·/"'.":;"beo~grad. com.12 Walzer, xx.204