Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

-l,IiELJKIVANA LEGALNOSTnjima budu učestvovali i predstavnici svih ostalih federalnih jedinica;kao i da Bosna i Hercegovina neće smatrati da je obavezujubilo koje odluke koje ti savezni organi donesu bez učešćasvih federalnih jedinica. U memorandumu se, takođe, tvrdilo daskupštinska većina ima pravo da odlučuje o sudbini republike, ida je rezultat tog većinskog glasanja činio "obaveznu osnovu" zarad republičkih vlasti. Konkurentska "Rezolucija o stavu SR Bosnei Hercegovine u rešavanju jugoslovenske krize", kojoj je kumovaoSDS, predviđala je učešće predstavnika Bosne i Hercegovineu radu savezne skupštine i predsedništva, ali da će, ukolikose Hrvatska otcepi od Jugoslavije i dobije međunarodno priznanje,biti započet postupak za pokretanje "mehanizma zaostvarivanje prava na samoopredeljenje, uključujući i otcepUenjekonstitutivnih naroda Bosne i Hercegovine (Muslimana, Srbai Hrvata)" .10Za vreme produženog skupštinskog zasedanja14. i 15. oktobra1991. godine nije bio nađen kompromis između ovih stavova.Poslanici SDS-a tada su zatražili da se memorandum proslediSavetu za pitanja uspostavljanja ravnopravnosti naroda i narodnostiBosne i Hercegovine, predviđenom Amandmanom 70 na republičkiustav. Kako taj savet još nije bio osnovan, poslanici izSDA osporavali su pokušaj Srba da ostvare ovo ustavno pravo. Kadaje predsednik skupštine, Srbin, proglasio prekid sednice, zagovornicu je stao jedan muslimanski poslanik i umesto toga objaviojednočasovnu pauzu. Po isteku jednog sata, Muslimani i Hrvatisu se vratili u skupštinsku dvoranu i usvojili memorandum sa142 od ukupno 240 glasova u skupštini. (Borba, 16. oktobar1991, str. 3) Srpsko rukovodstvo proglasilo je usvajanje memorandumaneustavnim i saopštilo da srpski poslanici neće učestvovatiu radu organa republičke vlasti dok ta odluka ne bude poništena,a da će sve odluke koje ti organi budu doneli bez učešćaSrba smatrati nevažećim. (Borba, 18. oktobar 1991, str. 5) Takoje SDS zauzeo isti stav prema srpskoj zastupUenosti u republičkimvlastima kakav je memorandum SDA usvojio u pogledu zastupUenostiBosne i Hercegovine u državnim organima jugoslovenskefederacije.10 Tekst ove rezolucije bio je, takođe. objavljen u Borbi, 16. oktobar,str. 2.Ponašanje poslanika iz SDA i H DZ-a u vezi sa usvajanjem memorandumabilo je u suprotnosti i sa slovom i duhom Ustava SocijalističkeRepublike Bosne i Hercegovine koji je tada bio nasnazi. Taj ustav je predvideo mehanizam kako bi se obezbedilazaštita ravnopravnosti konstitutivnih naroda Bosne i Hercegovine,a srpski poslanici su pokušali da se koriste tim mehanizmom.Svaki na taj način osporen čin, preduzet bez pribegavanja ovomustavnom mehanizmu, mora biti ništav. Ovo je naročito tačno kadapreduzimanje tog čina nije bilo izglasano dvotrećinskom većinomkako je to predviđao Amandman 70 (čl. 10) uz tada važećiustav.Značaj koji su sve stranke u Bosni i Hercegovini pridavale zaštitinacionalne ravnopravnosti može se videti i u tome što jeSDA u svoju platformu bila uključila odredbu: "Svaka mogućnostnadglasavanja u postupkU odlučivanja o kritičnim pitanjima u vezisa jednakim pravima svih naroda i narodnosti koji žive u Republicibiće sprečena odgovarajućom strukturom u Skupštini RepublikeBosna-Hercegovina." U takvim okolnostima, glasanjem zausvajanje platforme nisu bili prekršeni samo slovo i duh tada važeć.egustava, nego i slovo i duh same platforme.Odredba u memorandumu koja je trebalo da proglasi kako jeprosta većina u skupštini dovoUna da obaveže politiku i političkečinioce u republici bila je u suprotnosti sa ustavnim Amandmanom70, te otuda nevažeća; a bila je u suprotnosti i sa odredbomo sprečavanju "nadglasavanja" iz same platforme.Iako srpski predstavnici u bosanskim državnim organima nisupodneli ostavke u oktobru 1991, oni su poricali punovažnostonih odluka tih organa koje nisu ispunjavale ustavni uslov da semoraju izneti pred Savet za pitanja uspostavUanja ravnopravnostinaroda i narodnosti Bosne i Hercegovine. Učešće srpskih članovau tim telima smanjivalo se tokom ostatka 1991. godine,slično načinu na koji se smanjivalo učešće Hrvata i Slovenaca utelima SFRJ u prvoj polovini te godine.Referendum o nezavisnosti iz februara-marta 1992, godinemogao bi se smatrati poslednjim korakom u raspadu političkogkonsenzusa koji je omogućavao bosansku državu. Taj "referendum"krajnje sumnjive zakonitosti i, na podsticaj Evropske unije,insistiranje na njegovom održavanju, uništili su pokušaje da sepostigne političko rešenje u bosanskoj skupštini.