Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

I--.RclheJ:t.M.Jiejden SKICE ZA PODELJElillJW""C ..... ·U'--__-----JIINAUKA I ODGOVORNOSTovog sistema kategorija viđeno je u Jugoslaviji, ne samo međubivšim Jugoslovenima nego i među:... onim silama koje su neku teritoriju proizvoljno dode~ivalejednoj nacionalnoj grupi kada su na nju polagale pravo dveili više grupa, koje su odbijale da menjaju granice u skladusa načelom nacionalnog samooprede~enja što bi moglo dado najvišeg stepena uveća broj ljudi obuhvaćenih državomvlastite nacionalnosti ... a koje su potom pravile razliku izmeđulegitimnih i zločinačkih činova isterivanja u skladu sa njihovimpočetnim proizvo~nim dodeljivanjem suverenog pravana zemlju. (Woodward 1996, str. 757)Ovaj "nacionalni poredak stvari" je klasično evropskog porekla,ako ne i jedinstveno takav (vidi Segal i Handler 1992). Kakvo je,onda, bilo opravdanje za pretpostavku da će uskoro bivši Jugoslovenihteti ili čak moći da stvore građanska društva ravnopravnihgrađana umesto klasične evropske nacionalne države?Čini se da je odgovor jedino bio moralni stav: da su ideje kojesu u prošlosti dovodile do stvaranja država u Evropi bile demodirane,da su se "do devedesetih godina vremena morala promeniti"(Woodward 1996, str. 756), da je" [Evropska unija] povlačenjedržavnih granica duž etničkih linija smatrala zastarelim"(Oven 1996, str. 59), da su "Evropljani ušli u novu istorijsku fazu,onu koja je za sobom ostavila bestijalnost " (Stokes 1997, str.144). Ali, na čemu se zasnivalo mišljenje da će se Jugosloveni utežnji da se "pridruže Evropi" ponašati drugačije od ostalih Evropljanau sličnim prilikama bar još od 1848. godine, i da neće nastojatida od heterogenih teritorija naprave etnonacionalne države?Umesto suočavanja sa ovim pitanjem, koliko je mnogo lagodnijebilo umesto toga dozvoliti da se promiš~anje zameni stereotipima,proglasiti da Jugosloveni prosto nisu bili "EvropUani"kada su se ponašali u skladu sa klasičnom modernom političkomtradicijom srednje Evrope?Ovo nisu čisto retorička pitanja. Onespokojava to što su,pretpostavUajući da su moralni iskazi sami po sebi dovoUni zapravdanje političkih odluka, zapadni politički akteri pomogli jugoslovenskimpolitičarima da stvore prilike u kojima je postalogotovo izvesno da će se odigrati proces danas poznat kao etničkočišćenje, koji je logična posledica etnički definisanih državana .etnički heterogenim teritorijama (Hayden 199a). PrivodećikrajU ovu stUdiju, poučno je razmotriti na koje je načine ovo samozadovoljstvou pogledu demokratije negiralo Veberovu "etikuodgovornosti" koja "uzima u obzir upravo prosečne ~udske mane"(Weber 1975a, str. 121), što je prvi put pokrenuto u 1. poglavUu.Samozadovoljstvo II pogledu demokratijekao etička neodgovornostTokom svoje posete Jugoslaviji obavljene u poslednjem trenutku,u junu 1991. godine, američki državni sekretar Džejms Bejker saopštioje jugoslovenskom premijeru Anti Markoviću: "Ukoliko prisiliteSjedinjene Države na izbor između jedinstva i demokratije,uvek ćemo odabrati demokratiju" (Zimmerman 1995, str. 12).1 Daje sekretar Bejker pročitao Federalističke spise br. 1-10 ili LinkolnovuPrvu pristupnu besedu možda bi shvatio da su, po priznanjuposlednjeg američkog ambasadora u Jugoslaviji, "jedinstvo i demokratijabili sijamski blizanci sudbine Jugoslavije" (Zimmerman1995, str. 6). Kao što su mu mogli reći Aleksandar Hamilton,Džejms Medison, Džon Džej i Abraham Linkoln, upravo je ta razjedinjenostosudila demokratiju na propast (vidi Pusić 1994; Vudvord1997, 5. poglavlje), bar dotle dok republike-naslednice nepostanu toliko homogene da iz političke igre uklone nacionalnukartu. 21 Ambasador Zimerman, kojl na 60 strani svog članka priznaje nerazlučlvos[jedinstva i demokratije u Jugoslaviji, potom naziva ovu Bejkerovu poruku"ispravnom", očigledno nesvestan nedoslednosti. Jugoslovenski ministarspoljnih poslova Lončar izložio je na sastanku r'larkovićeve vlade održanomčetiri dana kasnije da smatra 8ejkero'/ stav nemogućim zadatkom:"braniti integritet zemUe i osuđivati otcepUenje, a istovremeno izbegavatida se time izazove sukob'· (Tašić 1993, str. 179) Kako bi Ante ,'larko­'lić :~,br2ham Linkotn ili Doris Jeljcin mogU da izvedu takvo čudo Stejt departmentjoš nije objasnio.2 U privatnom pismu, komentarišući raniji nacrt ovog pasusa, Vladimir Tismaneanuje 5ugeris?o da bi "čovek treb2lo dJ pravi razliku između stučajevarevolucija koje _su bile prekinute ili skrenute sa svog kursa ... i drugihslučajeva (PoUska, [eška Republika, I'lađarska) gde su nacionalne mitologijei njihovi šovinistički Sledbenici bili manje pogubni po izgradnju građanskihkultura". Nalazim da su navedeni primeri, međutim, uznemiravajući.Isterivanje šest miliona Nemaca i ubilačka eliminacija tri miliona Jevre-