iIrUVODtako što će oce niti izložene argumente i dokaze koji su korišćenida bi se oni potkrepili.Od početka rada na ovim pitanjima jasno sam rekao da ćumalo pažnje posvetiti ustavnim uređenjima Srbije jer ona nisumnogo važna <strong>za</strong> sistem koji se <strong>za</strong>sniva na pretpostavci vlasti jednogčoveka, Slobodana jviiloševića - ustavna diktatura je protivurečanpojam (vidi Hayden 1992b, str. 660). Međutim, ja nikadanisam <strong>za</strong>nemarivao srpsku građu ukoliko je od značaja <strong>za</strong> mojeargumente, a elementi ustavnih uređenja Srbije, Republike Srpskei Republike Srpske Krajine uk~učeni su u odgovarajuća poglav~aove knjige.Osnovanija kritika mogla bi biti ona da neusmeravanjem pažnjena Miloševića i druge srpske aktere, <strong>za</strong>nemarujem politikukoja je motivisala otcep~enje Slovenaca, Hrvata, bosanskih Muslimana,Makedonaca, kosovskih Albanaca, a možda, dok ovo pišem(maj 1998), čak i Crnogoraca. No, ni ova kritika nije logičnorelevantna <strong>za</strong> moju analizu, koja razmatra državni oblik koji suodabrali i<strong>za</strong>brani lideri svih ovih entiteta koji su se otcepljivali.Mada je možda <strong>za</strong>ista tačno da je rukovodstva ovih delova na otcepljenjenagnala Miloševićeva politika (a poznajem bar jednogvodećeg opozicionog političara iz Beograda koji je rekao da biglasao da se kraj u kojem živi otcepi od Srbije ako bi mu to omogućiloda pobegne od lv1iloševićeve vladavine), to nije značilo dasu oni, takođe, bili prisiljeni da izgrade diskriminativna državnauređenja kakva su potom smislili, a koja se analiziraju u ovojknjizi.Međutim, čak i da je ova knjiga želela da predstavi "srpskustranu priče" (a ja to ne priznajem), takva perspektiva ne samošto ne bi obezvredila analizu, nego bi je čak mogla poboljšati.Razlog nije, naravno, u tome što je "srpska strana" u pravu, većšto se jedino putem suočavanja sa dokazima koje čovek ne želida vidi, dokazima kao što su oni koji bi bili predočeni u odbranu"srpske strane" prilikom razmatranja zbivanja u bivšoj Jugoslaviji,mogu proveriti stavovi koji su možda isuviše olako prihvatani.Ovde je važno Veberova miš~enje o "neprijatnim činjenicama":... postoje činjenice koje su krajnje neprijatne <strong>za</strong> svako partijskomišljenje, <strong>za</strong> moje vlastito mišljenje ništa manje no <strong>za</strong>ono drugih. Verujem da nastavnik izvršava više od pukog intelektualnog<strong>za</strong>datka ukoliko primora svoje slušaoce da sepriviknu na postojanje takvih činjenica. Bio bih čak tako neskromanda se poslužim izrazom 'moralno postignuće', iako bito, možda, moglo zvučati previše grandiozno <strong>za</strong> nešto što bitrebalo da se podrazumeva. (1975b, str. 147)Moralnost ovog postignuća nalazi se u doprinosu koji nauka možeda da politici, time što će uneti jasnoću, nametnuti priznanjeda se izvesne vrste ciljeva mogu ostvariti samo korišćenjem posebnihsredstava, ako ih je uopšte moguće ostvariti, a da oni kojitvrde suprotno obmanjuju druge kao i (ako su samo naivni a necinični) same sebe (vidi Weber 1975b, str. 151). Ovaj moral se ne<strong>za</strong>sniva na etici krajnjih ci~eva (tj. ljudskih prava ili demokratije)nego na etici odgovornosti. Kako je Cveta n Todorov preformuLisao Vebera: "kriterijum koji dozvo~ava ... da dela budu legitimisanamora biti sLedeći: mogu li, uz potpuno poznavanje činjenica,biti siguran da će dobro koje iz ovoga treba da proisteknebiti veće od zla koje bi moglo iz njega proisteći?" (Todorov1996b, str. 128; uporedi Weber 1975, str. 120-121). Iako je ograničenje"uz potpuno poznavanje činjenica" problematično, svrhaje društvene nauke da ga učini manje takvim; "jasnoća" o kojojgovori Veber jeste uviđanje da dobronamerni postupci mogu imatikatastrofalne posledice i ocenjivati svoje predloge sa realističnimrazumevanjem kakve bi te moguće posledice mogle biti. Veberje neumo~iv prema alternativi, "etici uverenja" koja ne razmišljao verovatnim posledicama:Ukoliko neki dobronameran postupak dovodi do loših rezultataonda <strong>za</strong> zlo, po mišljenju počinioca, nije odgovoran on,već su odgovorni svet glupost drugih ~udi, ili Božja voljakoja ih je načinila takvim. Ali, čovek koji veruje u etiku odgovornostivodi računa upravo o prosečnirn manama ljudi;kao što je Fihte tačno rekao, on čak nema pravo ni da pretpostavljanjihovu dobrotu i savršenost. (1975a, str. 121)~~islim da nije slučajnost što su Veberovi klasični sudovi o politici,nauci i odnosu između njih bili izrečeni po <strong>za</strong>vršetku Prvogsvetskog rata. I sam rodo~ub, Veber nije mogao da podnese ni licernernetvrdnje pobednika o vlastitoj superiornosti a ni "nadeporaženih da će trgujući priznanjima krivice izvući koristi"(1975a, str. 118). Smatram da su Veberove analize toliko jasne
s<strong>za</strong>to što on nije imao nikakvih iluzija o ispravnosti nemačkog ciUa. Štaviše, moguće je da su u najboUem položaju da tačno<strong>za</strong>pažaju oni koji ozbiljno shvataju podjednaku Uudskost političkiporaženih, baš <strong>za</strong>to što nemaju iluzija.
- Page 1 and 2: 3u ovoj se knjizi umiranje bivše J
- Page 3 and 4: Naslov izvornika: 'Robert M. Hayden
- Page 5 and 6: i!Predgovor j zahvalnost... svako c
- Page 7 and 8: iFREDGOVOR I ZAHVALNOSTvljajući da
- Page 9 and 10: Robert M HeJ(Len_.5.K~QDiLLEN1LKUfu
- Page 11 and 12: ~oher:LM...J:i.ejden SKICE ZA PllDf
- Page 13 and 14: :UVODje činila deo jedne ili više
- Page 15 and 16: \UVODtrebe da se neki aspekti te su
- Page 17 and 18: ;UVODNa ovaj način sistem ustavnog
- Page 19: !UVODdi pretvaranje onoga što je b
- Page 23 and 24: porasta međuetničkih kontakata i
- Page 25 and 26: iII/
- Page 27 and 28: _Il.Qher:tJ1.JiejdeLL5KLCE~OllELJ E
- Page 29 and 30: ,KONFEDERALIZACIJA FEDERACIJE. 1988
- Page 31 and 32: --Robert M fiejrlen SKICE ZA PODELJ
- Page 33 and 34: ...KONFEDERALIZACIJA FEDERACIJE, 19
- Page 35 and 36: KONFEDERALIZACIJA FEDERACIJE, 1988-
- Page 37 and 38: KONFEDERALNI 140DEL ZA JUGOSLAVIJU"
- Page 39 and 40: KONFEDERALNI MODEL ZA JUGOSLAVIJU"?
- Page 41 and 42: (,KONFEDERALNI 140DEL ZA JUGOSLAVIJ
- Page 43 and 44: 4.Godine 1990, na prvim slobodnim i
- Page 45 and 46: USTAVNI NACIONALIZAMda deluje u pra
- Page 47 and 48: iUSTAVNI NACIONALIZAMžavanje ličn
- Page 49 and 50: STAVNI NACIONALIZAMva (član 249).
- Page 51 and 52: T_-"R""oJ..L!be:LrtLM~HlJJe;;)!jdCi
- Page 53 and 54: PODElJIt!lLKuću~lRob,rt M Hejd" SK
- Page 55 and 56: -iIlpRIŽELJKIVANA LEGALNOSTnovilo
- Page 57 and 58: ;PRIŽELJKIVANA LEGALNOSTUkratko re
- Page 59 and 60: N.ezakonitost referenduma o nezavis
- Page 61 and 62: iiziskivao saglasnost tih triju kon
- Page 63 and 64: iSOSANSKI USTAVNI PREDLOZI, 1992-19
- Page 65 and 66: OSANSKI USTAVNI PREDLOZI, 1992-1993
- Page 67 and 68: •mačka, Francuska, Velika Britan
- Page 69 and 70: azum. Naravno, sam Dejtonski sporaz
- Page 71 and 72:
:USTAV FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVI
- Page 73 and 74:
iII iUSTAV FEDERACIJE BOSNE I HERCE
- Page 75 and 76:
II~EN I VEŠTINA USTAVNOG OPSENARST
- Page 77 and 78:
l-.-.--Roillo~jJieIL5KICE ZA PODEL.
- Page 79 and 80:
~EN I VEŠTINA USTAVNOG OPSENARSTVA
- Page 81 and 82:
Robert M J:iejlien..5KICE ZA POOELl
- Page 83 and 84:
9.O kvadraturj začaranog kruga:od
- Page 85 and 86:
l. I_l'.'RQJJ.b!J:OeLLrt-1'MJ-j]H-"
- Page 87 and 88:
KVADRATURI ZAČARANOG KRUGAka bio d
- Page 89 and 90:
F~rtJ1..J:Lejden SKICE ZA PODELJENU
- Page 91 and 92:
l-Ro.her:Ui.Jiej.den SKICE ZA PQOEL
- Page 93 and 94:
I--.RclheJ:t.M.Jiejden SKICE ZA POD
- Page 95 and 96:
~e[tJ;LJ:LejdeIl5KICLZA1~illlliJE N
- Page 97 and 98:
Ukoliko zauzmete takav i takav stav
- Page 99 and 100:
iI:EPILOG: KOSOVO 1998-1999.će vel
- Page 101 and 102:
lIRobert M H ejdeIL5K1C.~OJ1E.LJEN1
- Page 103 and 104:
;EPILOG: KOSOVO 1998-1999.Iska poli
- Page 105 and 106:
lTimes, 29. maj 1999, A27). Ali, Go
- Page 107 and 108:
~.i.den-.SKlCE ZA PODELJfN.lL1illĆ
- Page 109 and 110:
RoberULH.ejdeo SKICE ZA PODELJENU K
- Page 111 and 112:
AArent, Hana (Arendt Hannah),36,167
Change language