Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

Ii2.~onfederaHzacjja federacjje,I11988-1990.Još od samog svog nastanka 1919. godine Jugoslavija je bilaslaba, nesigurna država (Banac, 1984; Đilas 1991). Privlačno jesmatrati da je slom savezne Jugoslavije neumitan ishod nacio~nalnih napetosti, koje su se pojavile čim je bila uklonjena krovnastruktura jednopartijske države koja je služila da je drži naokupu. Ali, naglašavati samo te nacionalizme znači iskrivljavatistvarnost političkog, društvenog i privrednog života u Jugoslavijiu kritičnim godinama od 1989-1991. Posle sedam decenijazajedničkog života u Jugoslaviji su postojale mnoge unakrsneveze. Kao što su primetili mnogi ekonomisti, jugoslovenska privredabila je tako tesno isprepletena da se nije mogla rastavitina republičke komponente a da se ne izazovu ozbiljni poremećajiu snabdevanju i na tržištima. Sredinom osamdesetih godina12% svih brakova u zemUi bilo je sklopUeno između ljudi različitihUugoslovenskih) nacionalnosti; te stope su iznosile 30% uAutonomnoj Pokrajini Vojvodina i 17,5% Republici Hrvatskoj(Vreme, 11. mart 1991, str. 32). Budući da je neke delove Hrvat~ske gotovo u potpunosti nasta njivala jedna nacionalnost (na primer,Kordun i Liku, gde su uglavnom bili Srbi, i Zagorje, gde sumahom bili Hrvati), većina tih "mešovitih" brakova, po svoj prilici,bila je u gradovima poput Zagreba i u područjima nastanjenimi Srbima i Hrvatima (npr. u Baniji i Slavoniji), što je tim krajevimadonosilo mnogo više stope mešovitih brakova, uterujućitako u laž ideju o "mržnji u krvi" između dveju grupa. Broj osobakoje su se izjašnjavale da su po nacionalnosti "Jugoslaveni"(nasuprot srpskoj, hrvatskoj i drugim jugoslovenskim nacionalnostima)učetvorostručio se od 1971. do 1981, uz naznaku da suse mladi ljudi naročito izjašnjavali kao Jugosloveni, čak i tokomprivredno nestabilnih osamdesetih godina, što je bio rezultat--43-