Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

!i KONFEDERALIZACIJA FEDERACIJE, 1988-1990.ijednim člankom u Borbi (Lilić i Hejden 1989), mada očigledno samalim uticajem.Uprkos ovoj logici, tokom 1989/1990. godine činilo se da ranijapretpostavka federalne suprematije prestaje da bude opšteprihvaćena zbog toga što jugoslovenska ustavno uređenje nijepreciziralo način rešavanja kolizije između odredbi saveznogustava i odredbi neke federalne jedinice. Tako nisu mislili samoSlovenci nego i Miodrag Jovičić, ustavni teoretičar koji je, kakoizgleda, uživao najveću naklonost zvaničnih krugova u Srbiji, akoje suditi po broju i zapaženosti njegovog pojavljivanja u nedeUnikuNIN (Hayden 1991a). U tom časopisu, koji je potpao podkontrolu srpske vlade, Jovičić je pisao:(eo tekst predloženih amandmana na Ustav SR Slovenije vrviod odredbi koje su u suprotnosti sa Ustavom SFRJ. Ukolikobi ti amandmani bili usvojeni, Ustavni sud Jugoslavije bimorao godinama da radi kako bi odlučio o slučajevima gdepostoji suprotnost između slovenačkog i saveznog ustava.Ali, bio bi to jalov posao jer po odredbama postojećeg [saveznog]ustava, a za razliku od situacije u ostatku sveta, nemauspostavljanja hijerarhijskog odnosa između republičkih i saveznogustava, sa uslovom da se u slučaju nesaglasnosti odredberepubličkog ustava moraju uskladiti sa saveznim ustavom.Ovakvo tumačenje saveznog ustava izgleda, međutim, neverovatnoi zbog neophodne logike federacije, a i s obzirom na jasnuformulaciju tog dokumenta. Član 206 precizirao je da republičkii pokrajinski ustavi "ne mogu biti u suprotnosti" sa odredbamasaveznog ustava (stav 1), dok "zakoni i drugi propisi ... morajubiti u saglasnosti" sa saveznim ustavom (stav 2). Kao što je usvom tekstu o ustavnom pravu primetio profesor Đorđević, razlikau formulaciji nije bila slučajna; i dok su zakoni i propisi zboguslova saglasnosti bili stavljeni u hijerarhijski niži položaj, upotrebaizraza "ne mogu biti u suprotnosti" samo je izražavala načeloprimene u drugom pogledu ravnopravnih akata (Đorđević1982, str. 356) ili suprematije. Posredi je bilo pitanje punovažnosti:ukoliko neka odredba republičkog ustava ne bi bila u saglasnostisa saveznim ustavom, republička odredba ne bi bila punovažnai otuda ne bi mogla imati pravno dejstvo. Republika jetada mogla ili da odustane od tog pitanja ili da pokuša da preformulišespornu odredbu tako da zadovoUi ustavni uslov, ali jemogla sama da odabere kojim će putem krenuti. Američka ustavnaistorija, naravno, prepuna je zakona koje su donele države aočigledno su neustavni, pa ipak, tako neprimenUivi, i da Ue postojeu zbirkama zakona. Ovaj tip prioriteta u primeni odražavahijerarhiju u smislu "načela na osnovu kojeg su elementi neke celinerangirani u odnosu na tu celinu" (Dumont 1988, str. 66), aovde celinu predstavUa ustavni poredak Jugoslavije. Ali on uklanjaimplikaciju zapovesti koja se često podrazumeva pod pojmomhijerarhije, a to je ono što je Đorđević hteo da kaže. Na osnovutakve logike, i suprotno zaključivanju Jovičića i Slovenaca, činjenicada nije postojao mehanizam za usklađivanje odredbe republičkogustava sa saveznim ustavom bila je prosto nebitna.Gledište da republički ustav ne treba da bude podređen saveznomustavu logično je samo ukoliko se pretpostavljalo da je suverenitetsastavnog dela jugoslovenske federacije bio potpun.Ovaj potonji stav zapravo je bio stav koji su zauzeli političari ikomentatori u Sloveniji, naročito u vreme prepirke oko usvajanja"spornih amandmana" u septembru 1989. Tokom dveju nedeUapre glasanja o amandmanima u Skupštini Slovenije zakazanog za27. septembar, savezne vlasti su upozorile da je nekoliko amandmanau suprotnosti sa saveznim ustavom, te tako i sa članom206, i zatražile da Skupština Slovenije odloži usvajanje spornihamandmana. Stoga je Predsedništvo SFRJ 15. septembra upozorilona "teške negativne posledice koje bi proistekle po ustavniporedak zemUe, odnose u Federaciji i poštovanje načela ustavnostii zakonitosti" ukoliko bi sporni amandmani bili usvojeni, izražavajućiuverenje da ih Skupština Slovenije neće usvojiti. Nadan 26. septembra Predsedništvo SFRJ zatražilo je od SkupštineSlovenije da odloži amandmane, proprativši ovaj zahtev upozorenjemda će, u slučaju kolizije između odredbi ustava bilo koje odčlanica Federacije i Ustava SFRJ, Predsedništvo Nobezbediti primenuodredbi Ustava SFRJ na celoj teritoriji Jugoslavije" .15 PredsedništvoSaveza Komunista Jugoslavije takođe je upozorilo nanegativne posledice. I Savezno izvršno veće je 16. septembraukazalo na odredbe slovenačkih amandmana koje su potencijalnou suprotnosti sa saveznim ustavom; naglasivši da će u sluča-15 Borba, posebno izdanje, "Amandmani dele Jugoslaviju", oktobar 1989.58