Hejden Robert M Skice za podeljenu kuću

I~EN I VEŠTIN'A USTAVNOG OPSENARSTVAijućeg Predsedništva (položaj koji nalaže član V.2[b]) i u odnosimaizmeđu tog člana i ostala dva člana. Da su se ti problemimogli predvideti pokazuje istorija zajedničkog PredsedništvaSocijalističke Republike Bosne i Hercegovine, države koja je,kao što je opisano u 6. poglavlju, doživela ustavni slom 1992.Alija Izetbegović je, kao predsednik Predsedništva, 1991. godinepreduzimao diplomatske misije bez dozvole, čak i bez znanjaostalih članova (Đilas i Gaće 1994, str.187). U februaru 1994.pet od sedam članova zajedničkog Predsedništva (dvojica Hrvata,dvojica Srba, jedan svetovni Musliman iz opozicione Socijaldemokratskepartije) javno je protestovalo zbog ponašanjapredsednika Predsedništva Izetbegovića u vezi sa islamizacijomArmije Bosne i Hercegovine, ali uzalud. (New York Times, 4. februar1994, str. 4) Međunarodni sud pravde zak~učio je 1996.godine da je Izetbegoviću međunarodno diplomatsko priznanjekao šefa države dalo status u svrhe međunarodnog prava, izjavljujućida čak da nije bilo potrebe da razmatra da li je Izetbegovićevatvrdnja da je on šef države bila zakonita po Ustavui zakonima same Bosne i Hercegovine (Bosna i Hercegovina protivJugoslavije, Presuda o preliminarnim prigovorima, 11. jul1996, stav 44). Tako je sud, uprkos činjenici da Ustav (Socijalističke)Republike Bosne i Hercegovine nije pominjao funkcijupredsednika Bosne i Hercegovine, prihvatao kao pravovaljanaIzetbegovićeva pisma sudu, sa potpisom ispod te titule i bezpečata Predsedništva.S obzirom na takvo međunarodno sudskoprihvatanje kršenja odredbi o ranijem zajedničkom predsedništvu,trebalo je da u Dejtonu predvide da bi predsedavajući novogzajedničkog Predsedništva mogao pokušati da koristi ovlašćenjazajedničke funkcije u pojedinačnim činovima, bez saglasnostiostalih članova.A Izetbegović je, izgleda, zbilja prekoračio svoje ovlašćenje23. aprila 1997. godine kada se sastao sa predstavnicima velikihsila i dao izjavu u kojoj su kritikovani Srbi, a i Hrvati. U roku odnekoliko sati srpski i hrvatski članovi Predsedništva naglasili suda je Izetbegović nastupio bez ovlašćenja Predsedništva, budućida to telo njegovu izjavu nikada nije usvojilo.Dakle, po svemu što je rečeno, čini se da je zajedničkoPredsedništvo Bosne i Hercegovine ustanova koja je projektovanatako da zapadne u ćorsokak, ali je i ustanova u kojoj pojediničlanovi, a naročito predsedavajući, mogu doći u iskušenje dapokušaju da se posluže ovlašćenjima koja zapravo nemaju. Ovuposlednju težnju pojačava izuzetna spremnost međunarodne zajednice,čak i Međunarodnog suda pravde, da smatraju zakonitimpostupke koji po ranijem ustavnom uređenju Bosne i Hercegovinenisu bili zakoniti.Ustavni sudČlan VI predviđa devetočlani Ustavni sud, sa četvoricom članovaiz Federacije, dvojicom iz Republike Srpske i trojicom koji nesmeju biti držav~ani Bosne i Hercegovine "ili bilo koje od susednihdržava", a odabrao ih je predsednik Evropskog suda za ljudskaprava. Ova potonja odredba, naravno, dovodi u pitanje suverenostBosne i Hercegovine, jer poverava ovlašćenja za odlučivanjeosobama koje po ustavu ne smeju da budu državljani te zemlje.Trojica prvobitno naimenovanih stranih sudija bili su BolaA. Adžibola iz Nigerije, Abdulah al-Hani iz Sirije i Fransoa ErnestRober Rigo iz Belgije: Rigoa je 1997. godine zamenio Jozef Markoiz Austrije.Ustavni sud ima izričito ovlašćenje da odlučuje "da li je bilokoja odredba u ustavu ili zakonu nekog entiteta u saglasnosti" saDejtonskim ustavom" (član VI.3), dok će kvorum suda činiti većinasvih njegovih članova. Moglo bi se, međutim, pretpostavitida bi, kada je posredi bilo koje pitanje ustavnosti ustava ili zakonanekog entiteta, sudije iz tog entiteta podržale interese vlastitogentiteta. U tom slučaju, bilo bi krajnje neverovatno da biodluku donetu protivno njihovim glasovima narod tog entitetasmatrao zakonitom. Osim toga, Srbi bi lako mogli da pomisle kakoda je sud proceduralno uređen protiv njih, jer bi, u slučaju daHrvati i Muslimani stvore koaliciju, prigovor na ustavnost nekogzakona federacije mogao da bude usvojen jedino ukoliko bi svestrane sudije glasale isto kao i srpski članovi suda. S druge strane,prigovor na neki zakon Republike Srpske mogao bi biti usvojenuz glas samo jednog od stranih sudija. I u ovom slučaju, vrloje neverovatno da bi u takvom slučaju Srbi ovakvo ustrojstvosmatrali zakonitim.Odluke Ustavnog suda su "konačne i obavezne" (član VI.4).Ali šta bi se moglo desiti ukoliko bi se neki entitet oglušio o odlukuovog suda, ugledajući se na slovenačko ponašanje u 1989.154